Руђер Бошковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Руђер Бошковић

Detail of portrait of Ruđer Bošković commissioned from Vlaho Bukovac by Mihajlo Pupin to give to the National Museum in Belgrade (post-1919).JPG
Влахо Буковац: Руђер Бошковић (уље на платну после 1919.) Народни музеј у Београду

Општи подаци
Датум рођења (1711-05-18) 18. мај 1711.
Место рођења Дубровник (Дубровачка република)
Датум смрти 13. фебруар 1787.(1787-02-13)(75 год.)
Место смрти Милано (Кнежевина Милано, Свето римско царство)
Рад
Поље физика, астрономија, оптика, поезија, дипломатија, архитектура
Школа Колегијум Романум, Рим (Collegium Romanum)
Институција Колегијум Романум, Рим; Опсерваторија у Брери, Милано
Познат по Теорија међумолекулских сила (Теорија природне философије)
Напомене 40 научних дела у 40-годишњој каријери

Руђер Јосип Бошковић (Дубровник, 18. мај 1711Милано, 13. фебруар 1787) је био српски физичар, астроном, математичар и дипломата[1] из Дубровника, један од најзначајнијих научника свога времена, увршћен међу 100 најзнаменитијих Срба свих времена. Био је професор универзитета, оснивач Миланске опсерваторије и директор Оптичког института Француске морнарице.

Био је универзалан стваралац: филозоф, математичар, астроном, физичар, инжењер, педагог, геолог, архитекта, археолог, конструктор, оптичар, дипломата, путописац, професор, исусовац, најбољи песник на латинском језику осамнаестог века и преводилац-полиглота.[2]

Биографија[уреди]

Philosophiae naturalis theoria, 1758

Рођен је 18. маја 1711. године као седмо дете трговца Николе Бошковића (Србина из Орахова код Требиња у Херцеговини) и мајке Павле (италијанског порекла, из породице Бара Бетере, познатог дубровачког песника). Његов брат је био Бартоломеј Баро Бошковић. Цео радни век провео је у туђини, где је стекао и светску славу, а само једном свратио у свој завичајни Дубровник, 1747. године.

Своје отаџбинско порекло никада није крио – остао је Словинац, како су се тада називали Јужни Словени. Умро је и сахрањен 13. фебруара 1787. године, а срце му је пренето у завичај.

Руђер Бошковић је, између осталог, творац и јединственог закона силе, претпостављајући да постоји не само привлачење (Њутнов закон) него и одбијање у наизменичном мењању на малим растојањима међу телима. Сматрао је да је елементарна честица без димензија извор силе, а време и простор је, насупрот Њутну сматрао релативним, па се с правом може назвати претечом Алберта Ајнштајна. Пронашао је два геометријска метода за одређивање елемената Сунчеве ротације на основу посматрања положаја три тијела, затим је израчунао димензије и спљоштеност Земље. Открио је геометријски модел израчунавања путања комета.

У геологији је значајан јер је писао о компензацији маса унутар гора и тако поставио темеље каснијем развоју теорије изостазије. Регионалне поремећаје силе теже тумачио је разликом у густини горњих и доњих делова Земљине коре.

У домену класичне физике, формулисао је јединствени закон свих сила. Претпоставио је постојање, не само привлачних, него и одбојних сила. Својим идејама о релативности простора и времена је био претеча Ајнштајнове теорије релативности.

Објавио је велики број радова из сферне тригонометрије и статистичких метода у физици: Theoria philosophiae naturalis redakta ad unicam legem virium in natura existentium, Opera partinentia ad opticam et astronomia, Elementorum universae matheseos, О морској плими, Теорија конусних пресека, Елементи математике итд.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Biography: Roger Joseph Boscovich, S.J., Fairchild University website. = 11. 02. 2011.
  2. Энциклопедия для детей (астрономия). Москва: Аванта+. 1998. ISBN 978-5-89501-016-7. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]