Руђер Бошковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Руђер Бошковић
Detail of portrait of Ruđer Bošković commissioned from Vlaho Bukovac by Mihajlo Pupin to give to the National Museum in Belgrade (post-1919).JPG
Влахо Буковац: Руђер Бошковић (уље на платну после 1919.) Народни музеј у Београду
Датум рођења (1711-05-18)18. мај 1711.
Место рођења Дубровник
Дубровачка република
Датум смрти 13. фебруар 1787.(1787-02-13) (75 год.)
Место смрти Милано
Кнежевина Милано, Свето римско царство
Поље физика, астрономија, оптика, поезија, дипломатија, архитектура
Школа Колегијум Романум, Рим (Collegium Romanum)
Институција Колегијум Романум, Рим; Опсерваторија у Брери, Милано
Познат по Теорија међумолекулских сила (Теорија природне философије)
40 научних дела у 40-годишњој каријери

Руђер Јосип Бошковић (Дубровник, 18. мај 1711. — Милано, 13. фебруар 1787.) био је српски физичар, астроном, математичар, песник и дипломата из средњовековног Дубровника[1] и један од најзначајнијих научника свога времена, уврштен међу 100 најзнаменитијих Срба свих времена. Био је професор универзитета, оснивач Миланске опсерваторије и директор Оптичког института Француске морнарице.

Био је универзалан стваралац: филозоф, математичар, астроном, физичар, инжењер, педагог, геолог, архитекта, археолог, конструктор, оптичар, дипломата, путописац, професор, исусовац, најбољи песник на латинском језику осамнаестог века и преводилац-полиглота.[2]

Биографија[уреди]

Philosophiae naturalis theoria, 1758

Рођен је 18. маја 1711. године као седмо дете трговца Николе Бошковића (Србина из Орахова код Требиња у Херцеговини) и мајке Павле (италијанског порекла, из породице Бара Бетере, познатог дубровачког песника). Његов брат је био Бартоломеј Баро Бошковић. Цео радни век провео је у туђини, где је стекао и светску славу, а само једном свратио у свој завичајни Дубровник, 1747. године.

Написао је дело "Путопис од Цариграда до Пољске", која се односи на једно његово научно путовање. Он се 1762. године као члан енглеског научног Краљевског друштва упутио том трасом, да би на терену посматрао "пролаз Венере испред сунчевог диска".[3]

Своје отаџбинско порекло никада није крио – остао је Словинац, како су се тада називали Јужни Словени.[4] Умро је и сахрањен 13. фебруара 1787. године, а срце му је пренето у завичај.

Руђер Бошковић је, између осталог, творац и јединственог закона силе, претпостављајући да постоји не само привлачење (Њутнов закон) него и одбијање у наизменичном мењању на малим растојањима међу телима. Сматрао је да је елементарна честица без димензија извор силе, а време и простор је, насупрот Њутну сматрао релативним, па се с правом може назвати претечом Алберта Ајнштајна. Пронашао је два геометријска метода за одређивање елемената Сунчеве ротације на основу посматрања положаја три тијела, затим је израчунао димензије и спљоштеност Земље. Открио је геометријски модел израчунавања путања комета.

У геологији је значајан јер је писао о компензацији маса унутар гора и тако поставио темеље каснијем развоју теорије изостазије. Регионалне поремећаје силе теже тумачио је разликом у густини горњих и доњих делова Земљине коре.

У домену класичне физике, формулисао је јединствени закон свих сила. Претпоставио је постојање, не само привлачних, него и одбојних сила. Својим идејама о релативности простора и времена је био претеча Ајнштајнове теорије релативности.

Објавио је велики број радова из сферне тригонометрије и статистичких метода у физици: Theoria philosophiae naturalis redakta ad unicam legem virium in natura existentium, Opera partinentia ad opticam et astronomia, Elementorum universae matheseos, О морској плими, Теорија конусних пресека, Елементи математике итд.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Biography: Roger Joseph Boscovich, S.J., Fairchild University website. = 11. 2. 2011.
  2. Энциклопедия для детей (астрономия). Москва: Аванта+. 1998. ISBN 978-5-89501-016-7. 
  3. "Политика", Београд 1937. године
  4. "Политика", Београд 17. маја 1937. године

Литература[уреди]

  • Энциклопедия для детей (астрономия). Москва: Аванта+. 1998. ISBN 978-5-89501-016-7. 

Спољашње везе[уреди]