Bogoje (vojvoda)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Vojvoda Bogoje (umro posle 1332.) je bio srpski velikaš sa prostora Zete iz 14. veka. Poznat je po tome što je 1332. godine ustao protiv kralja Dušana.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Vojvoda Bogoje je bio zetski velikaš iz 14. veka. Predvodio je srpsku vlastelu koja je pomogla Dušanu da zbaci sa prestola oca Stefana.

Dušan je na vlast došao 1331. godine zbacivši svoga oca Stefana Dečanskog. U pobuni protiv oca imao je podršku zetske vlastele predvođene vojvodom Bogojem. Za kralja je krunisan septembra 1331. godine u crkvi Sv. Jovana Preteče u Svrčinu, od strane arhiepiskopa Danila. Već 1332. pred Uskrs godine imamo vesti o pobuni protiv Dušanove vladavine. Izbila je u Zeti, na istom mestu gde je godinu dana ranije Dušan podigao pobunu protiv oca. Pobuna pokazuje da je u prevratu u kome je Stefan Dečanski zbačen vlastela imala glavnu ulogu.

Pobuna protiv Dušana izbila je zbog toga što nagrade za njegov uspešan dolazak na vlast nisu stizale dovoljno brzo.[1] Od kralja se odmetnuo vojvoda Bogoje koji je držao trg Sveti Srđ na reci Bojani. Za Sveti Srđ su najzainteresovaniji bili trgovci, pre svega Dubrovčani. Oni su poslali svoj brod u Sveti Srđ. Dušana su ubeđivali da je to u njegovom interesu tj. da žele nagovoriti Bogoja da odustane od pobune. Odmetnici su nanosili štete nekim mletačkim brodovima. Zahvaljujući tome poznato je ime još jednog od pobunjenika. Bio je to Arbanas Dimitrije Suma. Ovaj vlastelin je, po svoj prilici, bio sused vojvode Bogoja. Ovde se prekidaju vesti o pobuni. Dušan ju je verovatno ugušio, moguće mirnim putem, uz posredovanje Dubrovčana. Bogoje se posle 1332. godine ne pominje u istorijskim izvorima.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Dejan Nikolić: "Svi vladari Srbije", 1996.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  • Grupa autora; Istorija Crne Gore, druga knjiga, tom 1, Titograd (1970)