Bolnica Male kuće u Parizu

Bolnica Male kuće u Parizu
Bolnica Male kuće u Parizu
Lokacija
	Koordinate: 48° 51′ 20″ N 2° 19′ 30″ E / 48.85556° S; 2.32500° I
Mesto	Pariz
Država	Francuska
Istorija
Osnovana	1557.
Organizacija
Finansiranje	javna bolnica
Vrsta bolnice	psihijatrijska bolnica

Bolnica Male kuće u Parizu je bivša bolnica osnovana 1557. godine u Parizu kao azil za umobolne, ili bolnica za psihijatrisjke gerijatrijske bolesnike.^[1]

Naziv[uredi | uredi izvor]

Ime ovog azila Male kuće potiče od malih niskih kuća (ili konaka) koje su okruživale dvorišta ustanove, poput milosrdne ustanove za umobolne i siromašne stanovnike Pariza u kojima se većina njih i hranila. U njima su bile sobe koje su služila kao konačište za više od 400 osoba.^[2]

Položaj[uredi | uredi izvor]

Bolnica se nalazila između ulice du Bac, na zapadu, ulice de Sèvres, na jugu, i ulice de la Chaise na istoku. Njen glavni ulaz nalazio se u ulici de la Chaise.^[3]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Začeta u znaku hrišćanstva na prostoru zapadnog dela bivše rimske carevine, hrišćanska crkva sa sedištem u Rimu, izložila je svom duhovnom uticaju celokupan zapadnoevropski svet, dajući novoizgrađenoj kulturi puno hrišćansko obeležje. Na društveni život srednjeg veka hrišćanska crkva sve više uticala svojim dogmama, koja su se značajno ispoljila i u monaškoj medicini, koja je bez obira na sve negativne uticaje bila jedini tračak svetlosti u ovom razdoblju. Razvoj „monaške (samostanske) medicine“, u kojoj se posebno ističu Sveti Benedikt (480–543), u Monte Kasinu (Monte Cassinou) i Kasiodor Senator (Magno Flavije Aurelije Kasiodor, između 485 i 487 — 565) dalo je značajan podsticaj monahsima da izučavaju medicinu i osnivaju prve hospicije, bolnice.

U sklopu navedenih promena prvo je nastao leprozorijum u Parizu, koji je osnovan 1497. godine na periferiji Pariza, da bi 1557. godine on bio transformisan u bolnicu za umobolne, invalide i garijatrijske slučajeve (neku vrstu preteče psihijatrijskim bolnicama)

Prema Kraljevskom almanahu:
Bolnica Male kuće ima sledeće zadatke: prvi, da brine o četiri stotine starih ljudi koji su tamo primljeni i žive; drugo, da ih kadi; treće, da leči pacijente od venerične bolesti, koji su tamo smešteni; četvrti, da brine o zaraženim lišajevima, koji su tamo izlečeni. Administratori se sastaju neprazničnim četvrtkom, u osam sati ujutru; a u slučaju festivala dan pre ili sledeći dan, u isto vreme.^[4]

Ova bolnica je prisutna na kartama Pariza iz 1760. i 1771. godine, i nalazila se u ulici rue de Sèvres istočno od bolnice za neizlečive, u današnjem 7. arondismanu.

Male kuće su preimenovane u bolnicu l'hospice des Petits Ménages na osnovu propisa prefekture od 10. oktobra 1801. godine, kada je generalni savet civilnih bolnica i hospicija Pariza preuzeo kontrolu nad njenim osnivanjem. Te goodine pretvorena e u dom za penzionere im bila je namenjena isključivo starim parovima, kao i udovicama i udovcima sposobnim da plate smeštaj skromnom penzijom.^[5] Korisnici koji su samostalni i sposobni da zadovolje svoje dnevne potrebe smeštaju se u zasebne sobe, dok su ostali boravili u velikim spavaonicama .

Bolnica je 1863. godine prebačena u Issy-les-Moulineaux u objekat koji je od 1860. do 1862. godine sagradio Marcellin Véra.^[5]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Bolnice iz raznih istorijskih perioda
Zgrada bolnice se pojavljuje na takozvanom planu „Tapiserija“ (1540), dole desno. Faksimil kopije koju je napravio Gaignieres 1690. godine.
Gravura sa planom bolnice, oko 1785.
Plan bolnice pre njegovog rušenja i njegova lokacija u odnosu na sadašnje ulice.

Izvori[uredi | uredi izvor]

^ „Paris : histoire des rues et places”. www.paris-pittoresque.com. Pristupljeno 9. 1. 2021.
^ Philologie française ou dictionnaire étymologique: critique ..., Volume 2 Par François Joseph Michel Noël,L. J. M. Carpentier (page 605)
^ Bowie, Karen (2018), Le clos Saint-Lazare et la Société civile du clos Saint-Charles (1827-1836), Presses universitaires de Rennes, str. 61—79, ISBN 978-2-7535-6612-5, Pristupljeno 2024-05-04
^ Almanach royal, exemplaire de 1736, p. 71-72.
^ ^a ^b „Hôpital Corentin-Celton et fondation Devillas”. FranceArchives (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2024-05-04.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

RUE DE SÈVRES VIe, VIIe, XVe arrondissements de Paris (Histoire de Paris rue par rue, maison par maison, Charles Lefeuve, 1875) (jezik: francuski)

[1] „Paris : histoire des rues et places”. www.paris-pittoresque.com. Pristupljeno 9. 1. 2021.

[2] Philologie française ou dictionnaire étymologique: critique ..., Volume 2 Par François Joseph Michel Noël,L. J. M. Carpentier (page 605)

[3] Bowie, Karen (2018), Le clos Saint-Lazare et la Société civile du clos Saint-Charles (1827-1836), Presses universitaires de Rennes, str. 61—79, ISBN 978-2-7535-6612-5, Pristupljeno 2024-05-04

[4] Almanach royal, exemplaire de 1736, p. 71-72.

[:0-5] „Hôpital Corentin-Celton et fondation Devillas”. FranceArchives (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2024-05-04.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]