Bukvar štampan na Krfu 1916.

Bukvar za osnovne škole Steve Čuturila štampan na Krfu 1916. u Državnoj štamparija Kraljevine Srbije, usred Prvog svetskog rata

Bukvar štampan na Krfu 1916. bio je ratni bukvar za osnovne škole u Kraljevini Srbiji, namenjen, za obrazovanja đaka, i opismenjavanje srpskih vojnika u izbeglištvu. Značaj izdavanja bukvara bio je taj što su srpska vlada i Ministarstvo prosvete bili svesni da će do oslobođenja jednog dana sigurno doći i da je neophodno da se do tog dana stanovništvo što više opismeni i pripremi za ulazak u oslobođenu Srbiju, kao i da se odmah po završetku rata krena u opismenjavanje preostalog nepismenog stanovništva.

Istorija

Kada je bukvar štampan Prvi svetski rat uveliko je bio u toku u skoro celoj Evropi, a samo Ministarstvo prosvete Kraljevine Srbije bilo je u izbeglištvu na Krfu. I u takvim uslovima jedan od glavnih zadataka Ministarstvo prosvete, ali i vojske, bio je da se okupe izbegli đaci i nepismeni vojnici i omogući im se nastavak školovanja u savezničkim zemljama, ali i da se vodi računa o prosvetnim radnicima u zemlji i inostranstvu. Tada je između ostalog doneta i odluka da se kao osnovi udžbenik u celosti preštampa bukvar Steve Čuturila za osnovne škole u Kraljevini Srbiji, koji je bio u upotrebi više od trideset godina.

Nakon što je u avgustu 1916. godine, pronađen jedan primerak ovog bukvara, i to u Zavodu gospođe Grujić, u Faleru kod Pireja, Ministarstvo prosvete i crkvenih poslova, 1916. godine odlučilo je da ovaj bukvar štampa na Krfu. Pošto Državna štamparija Kraljevine Srbije u tom trenutku nije imala ni potreban materijal, a ni mašine za štampanje, posao je poveren fabrici kartonaže i štampariji braće Aspiotis na Krfu.

Do kraja 1916. godine iz štampe je izašlo prvih pedeset hiljada primeraka, koje su urađeni fotolitografski sa starog primerka. Sledećih pedeset hiljada odštampano je do leta 1917. godine.

Kome je bukvar bio namenjen?

Bukvar za slepe

Direktor Škole za slepe i slabovide vojnike na Krfu, prof. Veljko Ramadanović, uradio je na osnovu krfskog buzkvara i udžbenik „Moje prvo radovanje“ – bukvar za slepe, koji se koristio kao osnovno sredstvo za sticanje pismenosti srpskih ratnika koji su izgubili vid. Snalažljivi profesor Ramadanović je isekao buriće i od tog lima napravio ploče za štampanje na Brajevoj azbuci.

Bukvar je Ministarstvo prosvete besplatno podelilo đacima, školama, bolnicama šorom Grčke, ali i srpskim đacima koji su se nalazili u školama u izbeglištvu u Francuskoj, najmlađima koji nisu imali odakle da uče. Na Krfu je tokom Prvog svetskog rata formirana srpska osnovna škola sa 290 učenika i niža gimnazija sa 120 đaka.

Bukvar je podeljen i učenicima koji su se pripremali da budu učitelji i učiteljice, kako bi imali udžbenik na osnovu koga će kasnije moći da podučavaju buduće generacije kada dođu u oslobođenu Srbiju.

Bukvar poslužio i za opismenjavanje srpskih vojnika na Krfu, među kojima je bio veliki broj onih koji nije nikada imao priliku da ide u školu. On im je pomogao da nauče prva slova dok su kao ranjenici boravili na ostrvu Krf.

Bukvar su koristili i u Školi za nepismene srpske invalide, otvorenoj početkom juna 1917. godine u Bizerti.

Jedan primerak ovog bukvara danas se čuva u biblioteci Pedagoškog muzeja u Beogradu.

O bukvaru

Osim slova koja su bila ilustrovana, u udžbeniku su se:

• nalazili kraći poučni tekstovi adekvatne uzrastu prvog i drugog razreda osnovne škole,
• zanimljivosti kao što su pitalice ili zagonetke,
• malo duže tekstove koji imaju moralni karakter. Ti tekstovi su u datom društvenom trenutku posebno doprinosili razvoju patriotizma i razvoju nacionalnog identiteta.

„ „Interesantno kod ovog bukvara je i to što pored svakog slova postoji i određena slika u obliku tog slova, pa je tako kod slova Z nacrtana zmija u obliku slova Z“. ”

Spoljašnje veze

• Ratni bukvar štampan na Krfu 1916. godine Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. avgust 2020) — www.srpskaistorija.com