Bukureški trolejbus

Bukureški trolejbus
	Datoteka
Opšte informacije
Država	Rumunija
Grad	Bukarest
Otvaranje	10. novembar 1949
Operator	RATB
Operacija
Linije	61, 62, 65, 66. 69, 70, 71, 73, 74, 75, 76, 77, 79, 85, 86, 90, 91, 92, 93, 96, 97
Vozni park	328

Bukureški trolejbus je mreža trolejbusa otvorena 1949. godine. Mreža trenutno ima 15 trolejbus linija i 4 depoa. Postoje dve mreže: centralna mreža i južna mreža (Berčeni). Ove dve su odvojene 1987. godine nakon završetka linije metroa M2 i demontaže osovine Sever-Jug.

Trolejbusi, kao i tramvaji i autobusi u Bukureštu, svi su u vlasništvu RATB-a. Na RATB kartama, trolejbusi obično su obojeni u ZELENA.

Trolejbusne rute[uredi | uredi izvor]

61: MASTER SA - Trg Roseti
62: Industrijska srednja škola - Severna Železnička Stanica
65: Pažura/Dridu - Trg Sveti Vojvode
66: Bolnica Fundeni - Vasilije Parvan
69: Dolina Arđeša - Bajkuluj
70: Bulevar Basarabija - Vasilije Parvan
73: Turnu Magurele - Trg Unija
74: Bulevar Aleksandara Obređia - Trg Unija
76: Trg Rešica - Trg Unija
79: Bulevar Basarabija - Severna Železnička Stanica
85: Bajkuluj - Severna Železnička Stanica
86: Pažura/Dridu - Nacionalni Stadion
90: Dolina Arđeša - Nacionalni Stadion
91: Depo Aleksandrija - Trg Roseti
93: Dolina Arđeša - Severna Železnička Stanica
96: Depo Aleksandrija - Severna Železnička Stanica

Linije su privremeno obustavljene[uredi | uredi izvor]

71: Dolina Arđeša - Severna Železnička Stanica (u početku linija 93 dovela je do Dolina Jalomica, ali sa početkom radova na liniji M5 metroa, preseljena je u Dolina Arđeša, zamjenjuje 71)
92: Drvored Dunavska Brana - Vasilije Parvan
97: Bazen Straulešti - Trg Sveti Vojvode

Vozila[uredi | uredi izvor]

Među trolejbusima koji cirkulišu ili su korišćeni na ulicama Bukurešta su:

Koji još uvek radi danas[uredi | uredi izvor]

Ikarus 415T[uredi | uredi izvor]

Trolejbusi Ikarus 415T ima 200 vozila. Proizvedeni su od strane fabrike Ikarus Sekešfehervar u Mađarskoj i elektroenergetske montaže Astra Bus Arad u Rumuniji između 1997. i 2002. godine. Oni se dodeljuju na sve četiri trolejbuske depoa u gradu i cirkulišu na svim tramvajskim linijama. Ovi 200 vozila, zajedno sa 2 prototipa (demonstrator koji je prvi put otputovao u Debrecen i odveden u Talin, gdje je tamo isečeni na staro gvožđe, a drugi namijenjen izvozu u Rusiju, kasnije se pretvorio u autobus) i 3 slične kopije dostavljene Galati 2000. godine čine celu flotu kolica Ikarus 415T postojanje na ovom svetu.

Astra Čitelis Irisbus[uredi | uredi izvor]

Irisbus trolejbusi su dovedeni između 2007. i 2008. godine i oni su nizak sprat. Oni su samo dodijeljeni "Svetao Ognjište" i Bužoreni depotima. Baš kao Ikarus trolejbusi, oni su bili izgrađeni u Astra Bus Arad.

ROKAR 412E[uredi | uredi izvor]

Bilo je dva trolejbusa ROKAR 412E, broj 7454 i 7459. Oni su bili bazirani na rumunskom autobusu "Rokar DeSimon", proizvedenom u fabrikama Rokar u Bukureštu. 7454 pripada depotu "Svetao Ognjište" sve dok nije prodata otpadnom metalu u 2009. godini. Druga jedinica, broj 7459 je opremljena motorima za vuču AS. Zbog čestih raspada, penzionisano za nepoznat vremenski period i uskladišteno je u Bužoreniju.

ROKAR 812E Autodromo[uredi | uredi izvor]

ROKAR 812E je bio prototip trolejbusa. Njegovu karoseriju je napravio Autodromo u Italiji dok su elektroniku napravili Kiepe iz Nemačke i Rokar iz Rumunije. Namijenjen je za depou Bužoreni, ali zbog nedostatka električnog dijela, ova jedinica, broj 7460, takođe je ušao u konzervaciju u nepoznatom vremenskom periodu.

Trolejbusi uklonjeni iz cirkulacije[uredi | uredi izvor]

MTB-82[uredi | uredi izvor]

MTB-82 je bio prvi trolejbus koji je vozio na ulicama Bukurešta. Doneseni iz Sovjetskog Saveza 1949. godine (iz Engleske fabrike Mojsej Uricki), bili su povučen iz tiraža 1960. ili 1961. godine.

TV2E i TV20E[uredi | uredi izvor]

TV2E i TV20E trolejbusi bili su prvi rumunski trolejbusi. Proizvedeno između 1959. i 1968. godine (TV2E) i između 1971. i 1976. godine (TV20E) na autobusa fabrike Tudora Vladimireska (kasnije ROKAR), to je dovelo do proširenja rumunskih trolejbuskih mreža. Oni su stavljeni van službe 1980-ih, zamenjeni serijom DAK.

ROMAN 112E[uredi | uredi izvor]

ROMAN 112E bili su serija trolejbusa koju je proizvela fabrika kamiona i autobusa ROMAN Brašov u saradnji sa ROKAR (električna oprema) između 1975. i 1978. godine. Na osnovu ROMAN 112 UD autobuse (slično modelu IK5-a Ikarbusa Zemuna), ovaj model stavljen van upotrebe 1991. godine.

Serija Trolejbusih DAK[uredi | uredi izvor]

DAK trolejbus serije je napravila fabrika ROKAR između 1979. i 2000. godine. Bilo je nekoliko tipova:

DAK 112E, trolejbus 12 metara
DAK 117E, trolejbus 17 metara (zglobni trolejbus)
DAK 212E, trolejbus 12 metara
DAK 217E, trolejbus 17 metara (zglobni trolejbus)
DAK 317E, trolejbus 17 metara (zglobni trolejbus)
DAK 118E, trolejbus 18 metara, zglobni trolejbus sa tandem šasijom
DAK 123E, trolejbus 23 metara, dvostruki artikulisan prototip trolejbusa. Proizvedeno 1988, prodato za otpad 2000. Bio je deo garaže "Svetao Ognjište", a kasnije Bužoreni. Penzionisan jednom kada su IKARUS-i dolazili u Bužoreni.

Napomena: glavna razlika između serije 112/117 i serije 212/217 bila su jači motori vuče. Serija 212/217 je uvedena 1986. godine (kao modeli izvoza), a 1990. godine (za domaće tržište).

Ovi trolejbusi su zatvoreni 2007. godine u Bukureštu. Međutim, ovi trolejbusi i dalje kruže u drugim gradovima u Rumuniji (Kluž-Napoka, Pjatra Njamc, Živograd itd.). Razlog zašto su ovi trolejbus modeli bili toliko uspešni bio je program "elektrifikacije" koji su inicirali komunističke vlasti u osamdesetim godinama (koja je dodala veliku količinu trolejbuskih i tramvajskih mreža do devedesetih godina) rumunskih gradova. Ovo je dovelo do intenzivne proizvodnje DAK serije trolejbusa. Ovi trolejbusi su takođe izvezeni izvan Rumunije, u gradove kao što su Kijev i Harkov u ukrajinskoj SSR i Bogota u Kolumbiji. Artikulisana verzija je takođe testirana u Kišinjevu, Budimpešti i Beogradu, ali su odbijeni zbog nepoznatih razloga. Nekoliko primera je napravljeno u saradnji sa "Čavdar" iz Bugarske za nekoliko bugarskih gradova sa trolejbusom.

Zbog ekonomskih razloga, nekoliko zglobnih trolejbusa skraćeno je do 12 metara trolejbusa. Ova praksa nije obavljena samo u Bukureštu, već iu drugim gradovima u Rumuniji.

ROKAR 512E[uredi | uredi izvor]

ROKAR 512E je bila mala serija trolejbusa proizvedenih na bazi ROKAR 512UD avtobusi (koja je proizvedena u manjim brojevima od modela trolejbusa). Numerirani 7449-7453 i 7455-7458 i svi dodijeljeni depotu "Svetao Ognjište", sve ih je prošlo do 2008. godine, prodato je za otpadni metal.

ROKAR 312E[uredi | uredi izvor]

ROKAR 312E trolejbusi su napravljeni između 1997. i 1998. godine na bazi ROKAR 312UB autobusa. Iako su samo za Bukurešku mrežu napravljene samo 2, više njih je napravljeno za gradove kao što su Ploješti, Jaši i Kluž-Napoka. 2 primera su numerisana 7447 i 7448. Broj 7447 je prvobitno bio dodijeljen "Svetao Ognjište", ali je kasnije u 2006. godini bio dodijeljen depotu "Berčeni", gdje je trajala do kraja 2007. godine kada je pustena van službe, zajedno sa Saurer trolejbusi. Broj 7448 je ostao kao rezervni trolejbus do 2007. godine, kada je takođe prodan za otpad.

Saurer 5DUK-A[uredi | uredi izvor]

Saurer 5DUK-A se prvobitno pojavio kao autobuse u Ženevi između 1968. i 1970. Godine 1993. nekoliko njih je poklonjeno RATB-u iz Bukurešta i koristi se kao autobuse na ekspresnoj liniji (naročito onima koji vode Aerodromu Henri Koanda-Otopeni). 1996 ili 1997. godine odlučeno je da ih pretvore u trolejbuse. Izmena je izvršena električnom opremom ROKAR i obavljena na URAK-u (Glavne Transportne Radionice Bukurešta). U početku su dodijeljeni Bužorenijevom depotu, ali jednom po dolasku IKARUS-a, brzo su ih prebacili u Berčeni depot, gdje su se odvijali do 2007. godine. Nema jedinica opstaje kao danas.