Valajda Snou

Valajda Snou
Valajda Snou, 1945.
Lični podaci
Datum rođenja	(1904-06-02)2. jun 1904.
Mesto rođenja	, SAD
Datum smrti	30. maj 1956.(1956-05-30) (51 god.)
Mesto smrti	Njujork, SAD
Muzički rad
Žanr	džez, sving
Ostalo
Povezani članci	Luj Armstrong

Valajda Snou (2. jun 1904 — 30. maj 1956, Njujork) bila je američka pevačica i džez muzičarka, koju su zbog njenog načina muziciranja se ponekad nazivali i „Mala Luj“, jer je njen talent sviranja trube bio ravan legendarnom Luju Armstrongom). Poznata je po svojoj naravi, zamahu i snazi sviranja trube, mada je bela štampa dugo nije prihvatala. Dvadesetih godina prošlog veka učestvovala je i kao plesačica u crnim brodvejskim mjuziklima. Tokom naredne decenije, takođe je doprinela širenju džeza u Evropi.

Snou će ostati zapamćena kao pionirka koja je za života doprinela širenju američke muzike - i posebno džeza - širom sveta i rušenje muško-ženskih barijera kao žena instrumentalistkinja.

Život i karijera

Od pete godine, kada je počela da krade predstavu kao član očeve trupe, Snou je živela svoj život na sceni i na putu. Postala je veliko ime u Evropi i Aziji, baš kao što je bila i u crnačkim zajednicama širom Sjedinjenih Američkih Država, često održavajući neke od prvih džez nastupa na velikim međunarodnim scenama. Često je krasila i filmsko platno, pomažući time da muzika crnaca sa vodviljske pozornice uđe u audiovizuelno doba, pričajući brojne priče i praveći intervjue koji su bili neka vrsta njenog performansa kao i njen scenski nastup.

Nastupala je širom sveta, ali će je turneja po Evropi proganjati do kraja života. Naime dok je nastulala u od Nemačke okupiranoj Danskoj, Snou je uhapšen i zatočena u Kopenhagenu, a ne u nemačkom koncentracionom logoru kako je kasnije tvrdila. Još uvek je nejasno zašto je uhapšena i šta je sve pretrpela dok je držana u pritvoru. Nakon razmeni zarobljenika puštena je iz zatvora u maju 1942. godine, ali se nikada nije emocionalno oporavila. Kada je napokon bila slobodna vratila se u Sjedinjene Američke Države fizički i psihički jako izmenjena. Iako je naporno radila kako bi povratila svoj muzički izraz, nakon Drugog svestkog rata Snou nikada nije uspela da povrati svoj bivši uspeh i slavu.

Preminula je 1956. godine u 51. godini života, u lošem zdravlju i relativnoj nejasnoći.

Delo

Snou je svirala na desetak instrumenata, uključujući trubu, violinu, bas, violončelo, saksofon, harfu i klarinet. U vreme kada je bila tinejdžerka, takođe je mogla da peva, pleše, glumi, aranžira muziku i režira grupe punih ansambala. Njen čudesni talenat na trubi rezultirao je nekoliko nadimaka, uključujući “Little Louis”, Queen of the Trumpet”, a američki promotori džez scene 1920-ih bili su očarani njenim ogromnim talentom. Međutim, iako su je voleli muškarci nisu bili voljni da pruže ženskim instrumentalistima „reflektor” koji se dodeljuje muškarcima, uprkos Snouovoj sposobnosti da očara i zabavi publiku. Snoovoj je bilo potrebno nekoliko turneja širom Evrope i Azije da stekne po neko od zasluženih priznanja.

Prema rečima njenog biografa Mark Milera u delu High Hat, Trumpet and Rhythm: The Life and Music of Valaida Snow (2007).

Afroameričke novine i međunarodna štampa slavile su Snoua zbog njene neizmerne veštine, brojnih noviteta kao i majstorkog muziciranja na trubi. Svoj život i karijeru vodila je samopouzdano, nesalomljivo i čak prkosno. Njen život koji je bio fikcija, bio je život za slavlje.

Dok se na sajtu Američkog muzeja afroameričke istorije i kulture, za Valajdu Snou konstatuje:

Da je puki talenat merilo slave, Valajda Snou bi bila jedan od najpoznatijih izvođača 20. veka. Njena priča predstavlja istoriju nebrojenih nadarenih, ali nedovoljno cenjenih afroameričkih umetnika, izvođača i muzičara koji za života često nisu bili univerzalno priznati.

Spoljašnje veze

Mediji vezani za članak Valajda Snou na Vikimedijinoj ostavi