Velika kometa iz 1811.
Velika kometa iz 1811. godine,[1] zvanični naziv C/1811 F1, je kometa koja je bila vidljiva golim okom oko 260 dana, što je bilo rekord sve do pojave Hejl-Bopove komete 1997. godine. U oktobru 1811. godine, u svom najsjajnijem trenutku, prikazala je prividnu magnitudu 0, sa jasno vidljivom komom.
Otkriće[uredi | uredi izvor]
Kometa je otkrivena 25. marta 1811. godine od strane Onorea Flagerga 1 E11 metara od Sunca i predstavlja neaktivno sazvežđe Argo Nejvis. Nakon što je nekoliko dana bila zaklonjena mesečinom, otkrivena je i od strane Žan-Luija Ponsa 11. aprila, dok je Franc Ksaver, baron fon Zak, uspeo da povrdi Flagergovo otkriće iste večeri.[2]
Prva privremena orbita je obračunata u junu zahvaljujući Johanu Karlu Burkhardu. Na osnovu ovih proračuna, Henrih Vilhelm Mataus Olbers je predvideo da će kometa postati sjajnija kasnije te godine.
Opservacije[uredi | uredi izvor]
Od maja do avgusta, pozicija komete ju je učinila teškom da se uoči zbog njene niske visine i večernjeg sutona. I Flagerg i Olber su uspeli da je povrate u sazvežđu Mali lav u avgustu; Olber je video samo mali jasno vidljiv rep, koji se sastojao iz dva zraka koja formiraju parabolu, kada je uočljiva kroz teleskop za traženje kometa.[2] Do seprtembra, u sazvežđu Veliki medved, počela je da postaje stalni objekat na večernjem nebu kako se približavala perihelionu: Vilijam Heršel je zabeležio da se rep od 25° razvio do 6. oktobra.
Do januara 1812. godine, sjaj komete je izbledeo. Nekoliko astronoma je nastavilo da je traži narednih meseci, među kojima je poslednji bio Vinsent Višnjevski u Novočerkasku u Rusiji, koji je zabeležio da kometa jedva dostiže magnitudu od 11 do 12. avgusta.[2]
Za veliku kometu iz 1811. godine se smatra da je imala iznenađujuće veliku komu, možda dostižući čak preko jedan milion milja preko, što je 50 procenata veća koma od kome Sunca.[3] Nukleus komete je kasnije utvrđen da iznosi 30–40 km u prečniku,[4] a orbitalni period je izračunat da iznosi 3,757 godina (kasnije prilagođen na 3,065 godina). Ova kometa je na mnogo načina slična kometi Hejl-Bop. Postala je spektakularna iako nije prošla blizu Zemlje ili Sunca, ali je imala vrlo veliki i aktivni nukleus.
Astronomi su takođe smatrali kometu nezaboravnim prizorom. Vilijam Henri Smit, upoređujući svoja sećanja na Veliku kometu iz 1811. godine sa spektakularnom Donatijevom kometom, je izjavio da je "kao skoro vidljiv objekat, razgranati rep bio jako interesantan, nukleus sa svojim velom je bio izraženiji, a sirkumpolaritet je bio zanimljiv slučaj za posmatrače".[5]
Kometa je navodno bila vidljiva tokom zemljotresa u Nju Madridu u Americi u decembru 1811. godine. Izveštaj prvog parobroda koji je zaplovio rekom Ohajo do ušća reke Misisisi govori, "18. decembar 1811. - Godišnjicu ovog dana stanovnici Kaira ne bi trebalo nikada da zaborave. To je bio dolazak prvog parobroda, i najgori dan zemljotresa u Nju madridu; u isto vreme, vatrena kometa je jurila popreko horizonta".[6]
Aluzije u kulturi[uredi | uredi izvor]
Velika kometa iz 1811. godine je izgleda imala veliki uticaj na ljude koji se ne bave astronomijom. Umetnici Džon Linel i Vilijam Blejk su je videli uživo, te su u svoju umetnost inkorporirali i svoje utiske.[7]
Engleski putopisac, autor i politički ekonomista Harijet Matrino (1802–1876) je dala neobični komentar o neviđanju komete u svojoj Autobiografiji: "Kada je velika kometa iz 1811. godine privlačila svačije poglede... noć za noć, cela moja porodica bi odlazila do dugačkih prozora na vrhu magacina mog oca; uzvici i radost oko komete me je potpuno razdražila,--jer ja nisam mogla da je vidim!... To je činjenica; filozofi mogu to shvatiti kako god žele,--uzevši u obzir da sam tada imala devet godina, i vrlo dobar vid."[8]
Pri polovini romana Rat i mir, Lav Nikolajevič Tolstoj opisuje lik Pjera kako posmatra tu "ogromnu i sjajnu kometu [...] za koju je rečeno da najavljuje različita iznenađenja i kraj sveta". Mnogi su smatrali da kometa najavljuje Napoleonovu invaziju na Rusiju (čak su je i nazivali Napoleonovom kometom),[9] i rat 1812. godine, između ostalog.
Godina 1811. je ispala jedna sjajna godina što se tiče proizvodnje vina, te su trgovci prodavali "Kometino vino" po najvišim cenama nekoliko narednih godina. Film "Godina komete", romantična avanturistička komedija iz 1992. godine se zasniva na premisama i priča priču o potrazi za otkrivenom flašom vina iz godine Velike komete koja je flaširana za samog Napoleona..[10]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Fridrih Vilhelm Argelander, Ueber die Bahn des grossen cometen von 1811, (Tabela putanje Velike komete iz 1811. godine) 4, Konisberg, 1822.
- ^ a b v Kronk, G. W., Cometography - C/1811 F1 (Great Comet), Pristupljeno 26. 11. 2008
- ^ Burnham, Robert & Levi, Dejvid H. (2000), Velike komete, Njujork: Štampa univerziteta Kembridž, str. 53, ISBN 978-0-521-64600-0
- ^ Kronk, Geri V. „Fitilj komete”. Cometography.com. Pristupljeno 05. 4. 2011.
- ^ Smit (2003), Kronk, Dž. V., ur., Kometografija: Katalog kometa, II, Štampa univerziteta Kembridž, str. 27, ISBN 978-0-521-58505-7
- ^ Bredsbi (1883), Perin, Vilijam Henri, ur., Istorija okruga Aleksander, Union i Pulaski, Ilinois, Čikago: O. L. Baskin i Ko., str. 16
- ^ Olson, Roberta Dž. M.; Pasačof, Džej M. & Pilinndžer, Kolin (1999), Vatra na nebu: Komete i meteori, odlučujući vekovi, u britanskoj umetnosti i nauci, Njujork: Štampa univerziteta Kembridž, str. 120—121, ISBN 978-0-521-66359-5
- ^ Martino, Harijet (2007). Linda H. Piterson, ur. Autobiografija. Brodvju. str. 73. ISBN 978-1-55111-555-9.
- ^ Olson, Pasachoff & Pillinger 1999, str. 138
- ^ Mur, Patrik (2000), Knjiga podataka o astronomiji, Filadelfija: CRC Štampa, str. 233, ISBN 978-0-7503-0620-1
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Martino, Harijet (2007). Linda H. Piterson, ur. Autobiografija. Brodvju. str. 73. ISBN 978-1-55111-555-9.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- JPL DASTCOM Orbital Elements Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. septembar 2008)
