Википедија:Lokalni ogranak/Rad na Statutu

Pitanja koja se regulišu statutom propisana su u članu 6. stav 2. Zakona, i to tako što je u 13 tačaka navedeno koja pitanja treba da budu uređena statutom, a organizacija može 10 ovim aktom da reguliše i druga pitanja. U statutu treba na odgovarajući način označiti ko je i kada isti doneo, i isti treba da bude potpisan.

Početne reči kod svake tačke predstavljaju vezu ka članku za raspravu o datoj tački.

Po Zakonu, statutom treba da budu regulisana sledeća pitanja:

1. Ciljevi udruživanja i način njihovog ostvarivanja - ovim odredbama bi trebalo jasno i koncizno utvrditi osnovne ciljeve organizacije i način njihovog ostvarivanja.
2. Oblik udruživanja i unutrašnja organizacija - kao oblik udruživanja se obavezno navodi jedan od oblika predviđenih Zakonom (udruženje građana ili društvena organizacija).
3. Naziv i sedište - u pogledu naziva treba imati u vidu ono što je navedeno u delu koji se odnosi na odluku o osnivanju, kao i odredbu člana 6. stav 3. Zakona, po kojoj se naziv i druge javne oznake organizacije moraju jasno razlikovati od naziva i drugih javnih oznaka drugih organizacija koje su upisane ili uredno prijavljene za upis u registar kod nadležnog organa.14 Često se u statutima, pored mesta sedišta, navodi i adresa, što je nepraktično, jer se u slučaju promene prostorija mora menjati ta odredba statuta.
4. Uslovi i način učlanjivanja i prestanak članstva i prava, obaveze i odgovornosti članova - ovim odredbama treba regulisati kako se postaje član organizacije, koja su prava i obaveze članova, kako prestaje članstvo, a posebno koji su razlozi za isključenje, koji organ odlučuje o tome i kakav je postupak za isključenje (na primer, da li član ima pravo na prigovor ili žalbu, i sl.). Ako postoje različite kategorije članova (na primer - redovni, počasni, pomažući), neophodno je jasno razgraničiti prava i obaveze svake od ovih kategorija.
5. Organi organizacije i njihova prava, obaveze i odgovornosti - ove odredbe su od bitnog značaja za funkcionisanje bilo koje organizacije i zbog toga treba statutom vrlo pažljivo, precizno i jasno regulisati ta pitanja. Od posebnog je značaja precizno navesti koji su organi organizacije, koja su ovlašćenja, obaveze i odgovornosti svakog od tih organa, sastav, izbor i razrešenje, trajanje mandata, kao i način odlučivanja kolektivnih organa (kvorum potreban za punovažno odlučivanje i većina potrebna za donošenje odluke).
6. Zastupanje i predstavljanje - ovlašćenje za zastupanje i predstavljanje organizacije navodi se kao jedna od obaveza nekog individualnog (inokosnog) organa - predsednika, predsednika upravnog odbora i sl.
7. Sticanje, korišćenje i raspolaganje sredstvima - prilikom regulisanja ovih pitanja, treba imati u vidu odredbu člana 5. stav 1. Zakona, po kojoj za ostvarivanje svojih ciljeva i zadataka organizacija pribavlja sredstva od članarine, od dobrovoljnih priloga, poklona i zaveštanja domaćih pravnih i fizičkih lica, budžeta i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom. Ova odredba, znači, ne predviđa mogućnost pribavljanja sredstava neposrednim obavljanjem delatnosti kojima se ostvaruju prihodi, pa je nepotrebno da se u statutu navode područja i šifre delatnosti predviđene za privredne subjekte. Međutim, neophodno je da se reguliše način raspolaganja sredstvima (u koje svrhe se ista mogu koristiti, ko i kako o tome odlučuje). U nedoumuici da li postoji registrovana organizacija sa istim ili sličnim nazivom, ovaj podatak se može proveriti kod organa koji vodi registar, pre usvajanja odluke o osnivanju i statuta.
8. Način obaveštavanja javnosti o radu i o sticanju i raspolaganju sredstvima - ovim odredbama se obično predviđa javnost sednica pojedinih organa organizacije, eventualno obaveštavanje javnosti na drugi način i čija je to obaveza.
9. Način odlučivanja o udruživanju u saveze organizacija i druge oblike udruživanja i učlanjivanje u međunarodne organizacije - treba regulisati koji organ odlučuje o ovim pitanjima, eventualno potrebnu većinu za donošenje takve odluke i druga pitanja koja se tiču udruživanja i učlanjivanja u međunarodne organizacije.
10. Način donošenja izmena i dopuna statuta - postupak izmena i dopuna statuta treba jasno i precizno regulisati, da ne bi bilo sporova oko regularnosti pojedinih izmena (ko može da inicira izmene i dopune, kome se podnosi ta inicijativa, ko priprema predlog izmena i dopuna, koji organ odlučuje o izmenama i dopunama, da li je za to odlučivanje potrebna neka posebna većina, i sl.).
11. Način donošenja odluke o prestanku organizacije - u statutu treba jasno odrediti koji organ može da odluči o prestanku organizacije, a često se za donošenje ove odluke predviđa i kvalifikovana većina.
12. Način raspolaganja imovinom u slučaju prestanka rada - prilikom regulisanja ovog pitanja treba imati u vidu i mogućnost da organizacija prestane sa radom bez odluke njenog nadležnog organa, pa nije dovoljno predvideti samo da će se se o imovini odlučiti istovremeno sa donošenjem odluke o prestanku rada organizacije.
13. Javne oznake organizacije (pečat, amblem i dr.) - ovim odredbama se obično reguliše kako izgleda pečat organizacije, eventualno štambilj, a ako organizacija ima neke druge javne oznaka (amblem i sl.), iste treba ukratko opisati.