Википедија:Локални огранак/Рад на Статуту

Питања која се регулишу статутом прописана су у члану 6. став 2. Закона, и то тако што је у 13 тачака наведено која питања треба да буду уређена статутом, а организација може 10 овим актом да регулише и друга питања. У статуту треба на одговарајући начин означити ко је и када исти донео, и исти треба да буде потписан.

Почетне речи код сваке тачке представљају везу ка чланку за расправу о датој тачки.

По Закону, статутом треба да буду регулисана следећа питања:

Циљеви удруживања и начин њиховог остваривања - овим одредбама би требало јасно и концизно утврдити основне циљеве организације и начин њиховог остваривања.
Облик удруживања и унутрашња организација - као облик удруживања се обавезно наводи један од облика предвиђених Законом (удружење грађана или друштвена организација).
Назив и седиште - у погледу назива треба имати у виду оно што је наведено у делу који се односи на одлуку о оснивању, као и одредбу члана 6. став 3. Закона, по којој се назив и друге јавне ознаке организације морају јасно разликовати од назива и других јавних ознака других организација које су уписане или уредно пријављене за упис у регистар код надлежног органа.14 Често се у статутима, поред места седишта, наводи и адреса, што је непрактично, јер се у случају промене просторија мора мењати та одредба статута.
Услови и начин учлањивања и престанак чланства и права, обавезе и одговорности чланова - овим одредбама треба регулисати како се постаје члан организације, која су права и обавезе чланова, како престаје чланство, а посебно који су разлози за искључење, који орган одлучује о томе и какав је поступак за искључење (на пример, да ли члан има право на приговор или жалбу, и сл.). Ако постоје различите категорије чланова (на пример - редовни, почасни, помажући), неопходно је јасно разграничити права и обавезе сваке од ових категорија.
Органи организације и њихова права, обавезе и одговорности - ове одредбе су од битног значаја за функционисање било које организације и због тога треба статутом врло пажљиво, прецизно и јасно регулисати та питања. Од посебног је значаја прецизно навести који су органи организације, која су овлашћења, обавезе и одговорности сваког од тих органа, састав, избор и разрешење, трајање мандата, као и начин одлучивања колективних органа (кворум потребан за пуноважно одлучивање и већина потребна за доношење одлуке).
Заступање и представљање - овлашћење за заступање и представљање организације наводи се као једна од обавеза неког индивидуалног (инокосног) органа - председника, председника управног одбора и сл.
Стицање, коришћење и располагање средствима - приликом регулисања ових питања, треба имати у виду одредбу члана 5. став 1. Закона, по којој за остваривање својих циљева и задатака организација прибавља средства од чланарине, од добровољних прилога, поклона и завештања домаћих правних и физичких лица, буџета и из других извора, у складу са законом. Ова одредба, значи, не предвиђа могућност прибављања средстава непосредним обављањем делатности којима се остварују приходи, па је непотребно да се у статуту наводе подручја и шифре делатности предвиђене за привредне субјекте. Међутим, неопходно је да се регулише начин располагања средствима (у које сврхе се иста могу користити, ко и како о томе одлучује). У недоумуици да ли постоји регистрована организација са истим или сличним називом, овај податак се може проверити код органа који води регистар, пре усвајања одлуке о оснивању и статута.
Начин обавештавања јавности о раду и о стицању и располагању средствима - овим одредбама се обично предвиђа јавност седница појединих органа организације, евентуално обавештавање јавности на други начин и чија је то обавеза.
Начин одлучивања о удруживању у савезе организација и друге облике удруживања и учлањивање у међународне организације - треба регулисати који орган одлучује о овим питањима, евентуално потребну већину за доношење такве одлуке и друга питања која се тичу удруживања и учлањивања у међународне организације.
Начин доношења измена и допуна статута - поступак измена и допуна статута треба јасно и прецизно регулисати, да не би било спорова око регуларности појединих измена (ко може да иницира измене и допуне, коме се подноси та иницијатива, ко припрема предлог измена и допуна, који орган одлучује о изменама и допунама, да ли је за то одлучивање потребна нека посебна већина, и сл.).
Начин доношења одлуке о престанку организације - у статуту треба јасно одредити који орган може да одлучи о престанку организације, а често се за доношење ове одлуке предвиђа и квалификована већина.
Начин располагања имовином у случају престанка рада - приликом регулисања овог питања треба имати у виду и могућност да организација престане са радом без одлуке њеног надлежног органа, па није довољно предвидети само да ће се се о имовини одлучити истовремено са доношењем одлуке о престанку рада организације.
Јавне ознаке организације (печат, амблем и др.) - овим одредбама се обично регулише како изгледа печат организације, евентуално штамбиљ, а ако организација има неке друге јавне ознака (амблем и сл.), исте треба укратко описати.