Википедија:Uživo/nedelja, 7. maj 2006.
Eh, evo me posle tri nedelje natrag na sastančenje. Danas nije bilo previše ljudi, mada je, opet, bilo više nego u poslednjih par nedelja, kako čujem, što je razumno s obzirom da su bili praznici i tako to. Ja sam došao pre vremena, mnogo pre svih. Međutim, nisam mnogo čekao, jer se ubrzo pojavio Robert, odnosno Rejnmen iz Novog Sada. To je naš relativno novi vikipedijanac koji je odlučio da nam malo svrati da vidi šta radimo. Odmah sam mu ispričao neke detalje u vezi sa Vikipedijom i Vikimedijom i u vezi sa tim kako neke stvari kod nas funkcionišu, kao i to kakvi su nam planovi za dalje. Robert je izrazio posebno interesovanje za programerski deo, odnosno za Varijante, tako da sam mu dao Branetov kontakt. Nedugo zatim je došla naša "pi ar", Jovana. Ona je ispričala kako takođe nije bila dugo, a onda je došao misteriozni Marko! Kada je i Miloš stigao, objasnio nam je da Marko, zapravo, treba da bude naš novi "pi ar", koji bi radio zajedno sa Jovanom. Tu smo se lepo i upoznali i popričali o raznim stvarima.
Ja sam ukratko ispričao kako je protekao moj sastanak (koji se odigrao u Pragu) sa Zirlandom sa češke vikipedije, a onda je usledila tema VikiHronika - šta se skoro dešavalo, šta je novo na našoj, ali i na stranoj viki sceni. Jovana i Marko su kasnije popričali o svojim "tajnim" "pi ar" "stvarima", u velikoj meri zato što to ostale nije mnogo zanimalo. ;) Sve u svemu, Jovana i ja smo doplatili po 200 dinara za vizit-karte i ovde sam to napisao prvenstveno kako bi se Miloš podsetio kada bude čitao ovaj izveštaj. Onda su polako počeli da pristižu softveraši - prvo LUG-ovci, pa onda Vlada Kovačević i Ivan Jelić iz FSN-a. U međuvremenu je pristigao i Goran noseći Kokakolu u rukama (naravno, flaša je bila mala i pio je za sebe, dok je Miloš sa sobom doneo dve ogromne flaše Kokakole - da svako može uživa u tom megakorporacijskom ukusu).
Onda smo se polako prebacili na temu koja je aktuelna - Festival slobodne kulture koji treba da se održi za manje od nedelju dana. Finalizovali smo neke planove, ali se uglavnom pričalo o tome kako još treba kontaktirati ljude. Pričalo se i o planovima vezanim za dolazak francuskinje Delfine koja će da drži predavanje u nedelju i koja će da odsedne kod Gorana za vreme dok bude bila u Srbiji. Takođe su bile i neke priče u vezi sa daljom organizacijom (Jovanin odlazak u Novi Sad zbog Egzita i sl). Zbog svih tih silnih organizacija i zbog pojave novoh PR-a, Miloš je predložio da napravimo internu viki, prosto jer nam je potrebno neko mesto za organizaciju. Onda nam je na kratko došao određeni Boris (valjda Milošev prijatelj), a onda su softveraši pričali priče o Vindousu i Linuksu. Kasnije smo došli do istorije (kao teme) i Miloš je ovoga puta došao do nje (verovali ili ne, tako što je prvo pričao o igri koju igra na kompjuteru svoje devojke). Tada sam pun očaja zaključio da se do istorijskih tema na ovim sastancima mora doći, na ovaj ili onaj način. Međutim, to nije bilo ništa u poređenju sa onim što me je čekalo (ali o tome kasnije).
Onda je bilo malo razgovora o viki softveru, konkretnije o ekstenziji koju mi pravimo (varijante), a onda smo se dogovorili da u junu jedne subote treba održati tribinu/predavanje o dotičnoj ekstenziji (naravno u Domu omladine). Na kratko nam je tada svratio i Dragan Ambrozić, ali je morao ubrzo i da ode. U to negde vreme, ne mnogo pre nego što se većina razišla, došao je dugo očekivani gost sa kojim smo bili u kontaktu duže vreme (zapravo Đorđe je bio u kontaktu). Naime, došao nam je Vojin Vidanović, čiji otac je napisao rečnik, gde je kao jedan od izvora korišćena Vikipedija. Odmah su usledile priče i dogovori vezani za saradnju i sve u svemu, zaključili smo da mi možemo uzeti ceo rečnik i prebaciti ga na Vikipediju (prebacivanje bi se odradilo pre samog izdanja knjige koje se očekuje kroz najmanje mesec i po dana; knjigu već imamo u PDF-u), a da ćemo i mi, kao Vikimedija, moći da učestvujemo u prezentaciji tog rečnika. Kada smo se dogovorili o svemu, onda je došlo najgore: Vojin, Goran i Miloš su se upleli u političke priče vezane za period od pre 10-15 godina. Ja sam se, kao jedini preostali na sastanku u to vreme, istinski smorio, jer, po meni, te priče o balkanskoj krizi devedesetih godina neverovatno zabadaju. (Ne)Srećom, oko 8 smo završili sastanak i polako se razišli, ostavivši iza sebe gomile reči koje nisu morale biti izgovorene (ako ništa drugo, bar se ja ne bih smorio ;) ). Toliko o nedelji, sedmom maju. --Filip § 00:02, 8. maj 2006. (CEST)