Википедија:Uputstva za pisanje članaka - Tim/računarstvo i informatika

Povratak na Vikipedija:Tim/računarstvo i informatika

Zaboravih da postavim. Asusnjar će mi sigurno oprostiti. :)

Ovo je radni prijedlog za uputstva o pisanju članaka iz računarstva i informatike čiji je idejni tvorac i realizator korisnik Asusnjar. Dopune i prijedloge za korekcije možete postaviti na stranici za razgovor.

Generalno

Ne možemo izbeći mešanje ćirilice i latinice (i možda još nekih pisama, kao npr. grčkog). Da bi izbegli zabunu oko toga koje je pismo u pitanju moramo uvesti neke stilove i pravila za njihovo označavanje. Recimo "RS" može da znači "Republika Srbija/Srpska" ili "Personal Computer". Moj predlog ... pa recimo druge boje, podvučeno i/ili sa nekim prefiksom (možda neka ikonica?). Primeri:

RS - kada nema nikakvih posebnih naznaka radi se o ćirilici (lat, eng.) PC - označava da se radi o engleskoj latinici, itd. Ukoliko je to moguće izvesti na Vikipediji, bilo bi dobro postaviti tooltip (vidiš, ne znam kako se to kaže) koji napominje da se ne radi o ćirilici).

Zaštićena imena

Ovde spadaju sva imena kompanija i proizvoda (npr. tržišne marke), bilo da je reč o rečima (npr. Microsoft) ili skraćenicama (npr. IBM).

Zaštićena imena koje je vlasnik lokalizovao na/za srpski

Primer: ruski proizvođač automobila Žiguli (čita se Žigulji) lokalizuje svoje ime u "Lada" i "Lada" za ceo svet pa i za nas. Tako ih i mi znamo.

Naziv i naslov glavnog članka: zvanična ćirilična lokalizacija (Lada)

Podnaslov / početak članka: lepo je i korektno da sadrži originalno ime (Žiguli) sa izgovorom (Žigulji) ali nije neophodno.

Redirekcije: zgodno je da originalno ime, pa i latinična varijanta vode do glavnog članka. Ukoliko postoje česte/uobičajene greške zgodno je staviti i njih. U ovom primeru bi to bilo Žiguli, Žigulji i Lada.

Veze iz ostalih članaka: poželjno je da koriste glavno ime sem ako kontekst zahteva nešto drugo.

Zaštićena imena koje je vlasnik nije lokalizovao na/za srpski ali često koristi i odobrava neko srpsko ime

Mogući primer: Mercedes, Audi.

Naziv i naslov glavnog članka: Originalno ime proizvođača, nelokalizovano i bez transliteracije, mada je dozvoljena upotreba i odobrenog imena.

Podnaslov / početak članka: Mora da sadrži i originalno ime i često upotrebljavanu domaću varijantu. Pored svakog stranog imena mora da stoji opis pravilnog izgovora (važno za, npr. Volkgwagen).

Redirekcije: Sve domaće/strane alternative i greške (Volksvagen, Folksvagen, Volksvagen itd.)

Veze iz ostalih članaka: poželjno je da koriste glavno domaće ime sem ako kontekst zahteva nešto drugo.

Zaštićena imena za koje postoji zvanična latinična (srpska) lokalizacija ali ne i ćirilična.

Napomena: latinična (srpska) lokalizacija ne podrazumeva bilo koju stranu reč koja koristi samo slova u srpskoj latinici nego je zvanična i odgovara pravili "čitaš kako je napisano". Ne baš sasvim tačni primer bi bio Mikrosoft (sa "k").

U ovom slučaju primeniti (1.2) na ime transliterovano u ćirilicu, sa obaveznom redirekcijom od latinične varijante.

Zaštićena imena za koje ne postoji ni zvanična ni odobrena lokalizovana varijanta

Mogući primer: Windows, Unix, Apple

Naziv i naslov glavnog članka: Originalno ime, nelokalizovano i bez transliteracije. Ništa drugo nije dozvoljeno.

Podnaslov / početak članka: Mora da sadrži opis pravilnog izgovora (npr. "Majkrosoft Uindouz") i česteo upotrebljavane druge oblike (Mikrosoft, Vindovs, itd).

Redirekcije: Sve domaće/strane alternative i greške (Juniks, Uniks, ..)

Veze iz ostalih članaka: poželjno je da koriste glavno ime sem ako kontekst zahteva nešto drugo.

Napomena: Ukoliko proizvođač ima zastupnika na domaćem tržištu treba ih pitati...

Pojmovi koji nisu zaštićena imena

Mogući primeri: Computer, Mouse, Screen, Display, ..

Naziv i naslov glavnog članka: Srpski pojam (računar, miš, ekran, ...) - nikako strani ili transliteracija istog.

Podnaslov / početak članka: Može da sadrži i strani pojam, sa opisom izgovora.

Redirekcije: Sve domaće/strane alternative i greške (computer, kompjuter, kompijuter, komputer, komjuter, kompjuter, ..)

Veze iz ostalih članaka: poželjno je da koriste glavno ime (npr. računar) sem ako kontekst zahteva nešto drugo.

Skraćenice stranog porekla sa direktnim prevodom (nezaštićene)

Mogući primeri: Inc, Ltd, GmbH, ..

Naziv i naslov glavnog članka: Prevod (dd, d.o.o. itd)

Podnaslov / početak članka: Može da sadrži i strani pojam, sa opisom izgovora.

Redirekcije: Sve domaće/strane alternative i greške

Veze iz ostalih članaka: poželjno je da koriste glavno ime sem ako kontekst zahteva nešto drugo.

Skraćenice stranog porekla bez direktnog prevoda (nezaštićene)

Mogući primeri: TCP/IP, HTML, IRC

Napomena: Skraćenice imaju smisla samo u originalnom jeziku, ma koji to jezik bio. Transliteracija nema nikakvog smisla.

Naziv i naslov glavnog članka: Originalna skraćenica, u originalnom jeziku.

Podnaslov / početak članka: Mora da sadrži opis izgovora, jezik porekla, pun oblik i prevod.

Redirekcije: Sve domaće/strane alternative i greške (HTM, HTM, HTML)

Veze iz ostalih članaka: poželjno je da koriste glavno ime (npr. HTML) sem ako kontekst zahteva nešto drugo.

Imena programskih jezika

Mogući primeri: BASIC, FORTRAN, Pascal, Java, Modula, Ada, APL, ColdFusion, PHP, Python

Ovo je problem i treba dobro prodiskutovati. Naime postoje razni slučajevi kao npr:

• Jezik je dobio ime po nekoj osobi (Pascal, Ada)
• Ime jezika je reč stranog jezika (Python, Java)
• Ime jezika je kombinacija delova stranih reči (FORTRAN. COBOL)
• Ime jezika je kombinacija stranih reči (ColdFusion)
• Ime jezika je skraćenica bez značenja u skraćenom obliku (APL, PHP)
• Ime jezika je skraćenica sa značenjem u skraćenom obliku (BASIC - Beginners' All-purpose Symbolic Instruction Code, ali isto i "osnovni")

Takođe je potrebno obratiti pažnju i na:

• imena čiji se izgovor ne može pravilno napisati ćirilicom (Python)
• imena koja se uobičajeno izgovaraju drugačije u originalu i kod nas (Java je Java ili Džava)
• imena koja sadrže simbole (C++, C#)

Neke vodilje:

• Ukoliko je ime jezika zaštićeno ime (Java, ColdFusion, ...) primeniti odgovarajuće pravilo za zaštićeno ime (iz sekcije 1)
• Ukoliko se radi o skraćenici primeniti pravila iz sekcije (4)
• Ukoliko se radi o ličnom imenu (osobe) može se primeniti pravilo za transkripciju stranih ličnih imena - ukoliko je to moguće.

Često može biti potrebno ostavili (npr. latinični) original, što može da znači da je bolje da svuda koristimo original ... ali to je za diskusiju (Paskal, Fortran, ...)

Inače imamo problem... "Paskal", "Fortran", pa i "Java" su odomaćeni iako je jedino "Paskal" približan pravilnom izgovoru...

Rezervisane reči (npr. programskih jezika)

Mogući primeri: public, class, private, package, import, for, if, while....

Ne prevode se i ostaju u izvornom (npr. latiničnom) obliku. Članak treba da sadrži opis pravilnog izgovora i prevod.

Nazivi integralnih kola

Mogući primeri: 74LS04, 80486DX, itd.

Ne prevode se, ostaju u izvornom (npr. latiničnom) obliku. Članak može ali ne mora da sadrži opis pravilnog izgovora.