Vokativ

Vokativ je peti padež u srpskom jeziku, jedini nezavisan pored nominativa. Njegova funkcija je komunikativna jer služi za dozivanje, obraćanje sagovorniku, skretanje pažnje i sl, a njegova upotrebna vrednost je apelativna. Ovaj padež se u pisanju uvek odvaja zapetom, a u govoru kraćom pauzom. Na primer:

Ana, vrati se.

Kako ste, gospođo?

Jesen stiže, dunjo moja.

Kod pojedinih imenica muškog roda u vokativu neki glasovi se menjaju:

čovek-čoveče, Predrag-Predraže

stric-striče, Knez-Kneže, čitalac-čitaoče

Oblik vokativa množine imenica muškog roda isti je kao i nominativu množine tih imenica. Zato su i promene određenih glasova ovde iste kao u nominativu:

momak-momci, viking-vikinzi.

Vokativ je, kao i nominativ, padež uz koji ne mogu stajati predlozi. Imenice u vokativu nemaju posebnu službu u rečenici. Odgovara na uzvike hej! itd.

Literatura

• Stanojčić, Ž. Popović, Lj. (1992). „Gramatika srpskog jezika“, Zavod za izdavanje udžbenika: Novi Sad. ISBN 978-86-17-02288-2..