Voltin niz

Voltin niz, tj. naponski niz metala predstavlja niz metala poređanih po rastućoj vrednosti standardnog elektrodnog potencijala. Sastavio ga je italijanski fizičar, jedan od osnivača elektrostatike.

Aleksandro Volta

Alessandro Volta

Aleksandro Volta se školovao u jezuitskoj školi, s ciljem da postane advokat. Mladi Volta se, međutim, više interesovao za električne pojave, pa je tako još kao mlad student napisao pesmu na latinskom lat. De vi attractiva ignis electrici ac phaenomenis inde pendentibus, u kojoj je opisao svoje oduševljenje električnim pojavama.

Voltin niz metala

K, Na, Ca, Mg, Al, Zn, Cr, Cd, Co, Ni, Sn, Pb, Cu, Hg, Ag, Pd, Pt, Au.

Standardpotentials

Standardni elektrodni potencijal

Oznaka za standardni elektrodni potencijal je Eo i predstavlja mogućnost elektrode za proizvodnju električnog napona u jednom elektrolitu(rastvoru neke supstance u vodi). Jedinica u kojoj se izražava elektrodni potencijal je volt(1v). Elektrodni potencijal jedne elektrode je jednak njenom naponu nasuprot druge elektrode u stanju bez dotoka el. energije. Elektrodni potencijal može da bude pozitivan( ukoliko se nalazi desno od vodonika u nizu) i negativan( ukoliko je levo od vodonika u nizu). Oni metali sa pozitivnim elektrodnim potencijalom su plemenitiji i pri reakciji sa vodonikom ga ne istiskuju iz njegovih soli već grade gasove. Mogu da reaguju samo sa vrućom, koncentrovanom sumpornom kiselinom i razblaženom i koncentrovanom azotnom kiselinom. Suprotno od njih, oni sa negativnim elektrodnim potencijalom, koji su ujedno i brojniji, pri reakciji sa vodinikom ga istiskuju iz njegovih kiselina i soli. Elektrodni potencijal se drugačije zove redoks potencijal i uspostavlja se između metala i rastvora. On zavisi od:

• prirode metala
• temperature
• koncentracije metala u rastvoru

Kao elektroda za poređenje potencijala koristi se SVE(standardna vodonikova elektroda).

Spoljašnje veze

• De vi attractiva ignis electrici ac phaenomenis inde pendentibus