Vrste normi

Društvo stvara različite vrste normi radi ostvarenja različitih ciljeva.

U početku razvoja društva sve norme su imale ista obeležja. S razvojem društva norme počinju da se razlikuju. One se razlikuju po sadržini, formi, po obliku, izvoru i načinu postanka. Društvene norme su veoma mnogobrojne i raznovrsne i ukoliko se društvo razvija one će biti još raznovrsnije:

1. Stvaralac normi - Norme se stvaraju u svim oblicima društva. Tu se stvaraju dve vrste normi: jedne stvara društvo u celini, a druge pojedine društvene zajednice.

2. Način stvaranja normi - spontano, stihijsko stvaranje i svesno stvaranje normi. Stihijsko stvaranje normi je karakteristično za neorganizovane ili manje organizovane zajednice. Dok, najbolji primer za savesno stvaranje normi je stvaranje od strane države. Spontano se najčešće stvaraju običajne norme.

3. Na osnovu forme na pisane i nepisane. Pisane su karakteristične za pravne propise (zakone, ustave, pravilnike...), a nepisane za moralne i običajne norme.

Vrste pravnih normi

Kao sastavni deo društvenih normi sa razvitkom pravne države pojavljuju se pravne norme. Ona je najbitniji element prava. Pravne norme se još mogu se podelititi:

a) Imperativne i dispozitivne - Imperativne su one koje se moraju poštovati i primenjivati onako kako je to određeno u njenom tekstu, a dispozitivne ovlašćuju subjekta čije ponašanje neposredno ili posredno regulisano umesto dispozicije koju one sadrže sam donese drugu dispoziciju i da se po njoj ponaša.

b) Uslovne i bezuslovne - Uslovne su one norme koje se donose za slučajeve koji treba tek da nastanu dok bezuslovne za one koji su već nastupili.

B) Opšte i pojedinačne - Opšte su one koje se odnose na neodređen broj slučajeva i one se neiscrpljuju jednom primenom, a pojedinačne vaze za tačno određeni slučaj. Po pravilu one imenuju tačno određeno lice.