Gaj Kornelije Ceteg
 | Ovaj članak sadrži spisak literature (štampane izvore i/ili veb-sajtove) korišćene za njegovu izradu, ali njegovi izvori nisu najjasniji zato što ima premalo izvora koji su uneti u sam tekst. Molimo vas da poboljšate ovaj članak tako što ćete dodati još izvora u sam tekst (inlajn referenci). |
Gaj Kornelije Ceteg (lat. Gaius Cornelius Cethegus) je bio rimski vojskovođa, konzul 197. p. n. e. i cenzor 194. p. n. e. Istakao se pobedom nad Insubrima i Cenomanima 197. pre nove ere.
Prve veće dužnosti[uredi | uredi izvor]
Po prvi put iskazao se 200. p. n. e. kao propretor u Hispaniji. Pobedio je veliku vojsku Sedetana.[1] Tokom 199. p. n. e. izabran je za kurulnoga edila. U to vreme još uvek se nalazio u Hispaniji. Te godine održao je veličanstvene igre.
Konzul i izbor provincija[uredi | uredi izvor]
Izabran je za konzula 197. p. n. e. zajedno sa Kvintom Minucijem Rufom.[2] Dva konzula nameravala su da prilikom izbora provincija kockom jedan od njih dobije Makedoniju, a drugi Italiju.[3] Makedonija je bila zanimljiva kao provincija, jer je bio u toku Drugi makedonski rat, pa bi onaj konzul koji dobije Makedoniju mogao da se proslavi okončanjem rata. Međutim narodni tribuni su se usprotivili tome da se Makedonija dodeli bilo kome od dva konzula.[3] Tvrdili su da su dotada konzuli potrošili mnogo vremena na putu do Grčke i do početka vojnih operacije, pa bi im ostalo malo vremena da do jeseni bilo što učine. Smatrali su da bi Tit Kvinkcije Flaminin mogao da okonča rat, ako mu se produži imperij. Na kraju su narodni tribuni i konzuli prepustili Senatu da donese konačnu odluku, a ona je glasila da konzuli dobijaju Italiju, a Tit Kvinkcije Flaminin je bio ovlašten za rat u Makedoniji.[3]
Dva konzula kreću u rat u Cisalpinsku Galiju[uredi | uredi izvor]
Svaki od konzula dobio je po dve legije za rat u Cisalpinskoj Galiji. U to vreme Insubri i Cenomani bili su pod oružjem. Gaj Kornelije Ceteg je krenuo direktno prema Insubrima, a drugi konzul Kvint Minucije Ruf je krenuo prema Jadranskom moru, a onda je krenuo prema Liguriji.[4] Nakon zauzimanja dva utvrđena grada Rufu se predalo 15 gradova i nakon toga sa južne strane reke Po samo se Boji i Ilvati nisu predali.[4]
Pobeda nad Insubrima i Cenomanima[uredi | uredi izvor]
Pošto su čuli za dolazak dve konzulske vojske Boji su se udružili sa Cenomanima i Insubrima.[5] Kada je stigao izveštaj da se pale polja, koja pripadaju Bojima, došlo je do podele. Boji su insistirali da Insubri i Cenomani sa njima zajednički krenu da brane teritoriju Boja, ali Insubri su smatrali da ne smeju ostaviti svoju zemlju bez odbrane.[5] Kada su ih Boji napustili Insubri i Cenomani su zauzeli pozicije na obali reke Mincije.[5] Gaj Kornelije Ceteg je uspostavio logor na reci Minciji. Poslao je neke ljude u Briksiju, glavni grad Cenomana i saznao je da su Cenomani podeljeni, da su mlađi za rat, a da se stariji protive ratu sa Rimljanima.[5] Mlađi Cenomani su krenuli u rat bez odobrenja svojih vođa, pa je Gaj Kornelije Ceteg uspeo da se sa vođama dogovori da se tokom bitke povuku. Insubri su posumnjali u namere svojih saveznika, pa su ih rasporedili u rezervu, umesto da im daju poziciju na krilima.[5] Velika bitka između Insubra i Rimljana okončala se teškim porazom Insubra.[5] Livije pominje da postoje su neki tvrdili da su Cenomanai napali Insubre sa leđa. Navodno je tokom bitke zarobljen i kartaginjanski vojskovođa Hamilkar. Nakon poraza Insubra predali su se i ostali njihovi saveznici. Poraz Insubra slomio je i volju Boja za otporom.
Trijumf[uredi | uredi izvor]
Kada su se dva konzula vratila u Rim tražili su zajednički trijumf,[6] ali narodni tribuni su se usprotivili i zahtevali su da svaki konzul zatraži trijumf za sebe. Smatrali su da nije jednak doprinos dva konzula, odnosno da je Gaj Kornelije Ceteg zaslužio trijumf, a da Kvint Minucije Ruf nije zaslužio.[6] Gaju Korneliju Cetegu je odobren trijumf, a Rufu nije odobren, iako je njegov kolega Ceteg isticao njegove zasluge.[7]
Cenzor[uredi | uredi izvor]
Imenovan je za cenzora 194. p. n. e. zajedno sa Sekstom Elijem Petom. Cenzori su za princepsa Senata izabrali Scipiona Afrikanca.[8] Nakon lustruma otišao je 193. p. n. e. sa Scipionom Afrikancem i Markom Minucijem Rufom da posreduje u sporu između Masinise i Kartagine.[9]
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
| Konzul Rimske republike zajedno sa Kvintom Minucijem Rufom 197. p. n. e. |