Glotalizacija glasa /t/
Glotalizacija glasa /t/ (engl. t-glottalization ili engl. t-glottaling) predstavlja glasovnu promenu u fonetskom sistemu engleskog jezika, kod koje se fonema /t/ izgovara kao glotalni okluziv.
Ova glasovna promena je podvrsta debukalizacije, a način izgovora do kog dolazi usled nje se naziva glotalizacija. Pojačavanje glasa glotalnim okluzivom (engl. glottal reinforcement) prethodi potpunoj zameni glasa glotalnim okluzivom (engl. glottal replacement)[1]. Glotalno pojačavanje i glotalna zamena mogu se naći u slobodnoj varijaciji.
Istorijat[uredi | uredi izvor]
Ova pojavu je prvi put zabeležio Henri Svit u 19. veku u Škotskoj. Po mišljenju Pitera Tradgila, istraživanja daju podatke o začecima ove glasovne promene u Norfoku, kod govornika ruralnih dijalekata koji su rođeni 1870-ih.[2]
Budući da se engleska dijalektologija u početku uglavnom bavila ruralnim dijalektima, teško je odrediti koliko je dugo ova promena već prisutna u govoru stanovnika urbanih sredina. Glotalizacija glasa /t/ je poznata karakteristika dijalekta Kokni.[3] Dejvid Kristal navodi da se ona može da se čuti početkom 20. veka kod govornika čiji govor odgovara standardnom britanskom izgovoru (engl. Received Pronunciation).[4]
Glotalno pojačavanje (preglotalizacija)[uredi | uredi izvor]
Preglotalizacija glasa /t/ je prisutna u standardnom britanskom, kao i u standardnom američkom izgovoru, kada fonema /t/ prethodi suglasniku ili pauzi u govoru. Ovde dolazi do toga da se zatvaranje glotisa preklapa sa izgovorom suglasnika kojem prethodi, međutim, artikulacioni pokreti mogu se utvrditi samo pomoću posebnih instrumenata.[5] Na primer, u rečima sa slogotvornim /n/ gde dolazi do zatvaranja glotisa skoro je nemoguće odrediti da li je došlo do glotalnog pojačavanja glasa /t/ ili do njegove potpune zamene glotalnim okluzivom.
Glotalna zamena[uredi | uredi izvor]
U standardnom britanskom izgovoru i u mnogim dijalektima, kao što je Kokni, često dolazi do potpune zamene foneme /t/ glotalnim okluzivom, ukoliko posle nje dolazi suglasnik[6][7] ili slogotvorno /n/.
Kod govornika britanskog engleskog, a posebno kod mlađih osoba, glotalna zamena se javlja u međuvokalnom položaju, pre nenaglašenog samoglasnika. Međutim, i dalje postoji stigma oko upotrebe glotalnog okluziva unutar reči u ovom konekstu kod standardnog britanskog izgovora.[8]
I u standardnom britanskom i u standardnom američkom izgovoru, do glotalne zamene dolazi i kada se /t/ nalazi na kraju reči.
En Fabrcijus u svom istraživanju navodi da glotalizacija glasa /t/ postaje sve češća u standardnom britanskom izgovoru usled nivelisanja dijalekata na jugoistoku i smatra da je ova promena počela da se širi od Londona ka drugim mestima, pod uticajem Koknija.[9] Neki drugi autori, poput Miroslava Ježeka, smatraju da ova glasovna promena ipak ima začetke u Škotskoj i da je odatle postepeno tokom godina stigla i do Londona.[10]
Dijalekti Severne Amerike[uredi | uredi izvor]
Iako se ova pojava uglavnom vezuje za britanske dijalekte, ona je prisutna i u američkom i kanadskom engleskom pod nešto ograničenijim okolnostima. U ova dva varijeteta engleskog, glotalizacija glasa /t/ se javlja na kraju reči ispred slogotvornog /n/ i nešto ređe na granici između dve reči.
Glotalizacija glasa /t/ se smatra i geografskim i sociolingvističkim fenomenom, posebno ako se javlja između dve reči, a navodi se da se ona koristi sve češće i to među mlađom ženskom populacijom u zapadnom delu Sjedinjenih Američkih Država.[11]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Lodge, Ken (2009). A Critical Introduction to Phonetics (na jeziku: engleski). Continuum International Publishing Group. str. 177. ISBN 978-0-8264-8873-2.
- ^ Trudgill, Peter; Trudgill, John (2016). Dialect matters: respecting vernacular language columns from the "Eastern daily press". Cambridge (GB): Cambridge university press. str. 132. ISBN 978-1-107-13047-0.
- ^ Wells, John C. (1982). Accents of English. Volume 2: The British Isles. Cambridge University Press. str. 323—327. ISBN 0-52128540-2.
- ^ Crystal, David (2005). The Stories of English. Penguin. str. 416.
- ^ Roach, P.J. (1979). „Laryngeal-oral coarticulation in glottalised English plosives”. Journal of the International Phonetic Association. 9: 1—6.
- ^ Roach, Peter (2004). „British English: Received Pronunciation”. Journal of the International Phonetic Association. 34(2): 240.
- ^ Gimson, Alfred C. (1970). An Introduction to the pronunciation of English. London: Edward Arnold.
- ^ Gimson, ed. A. Cruttenden (2014). Gimson's Pronunciation of English (8th ed.). Routledge. str. 184.
- ^ Fabricius, Anne (2000). „T-glottalling between stigma and prestige: A sociolinguistic study of Modern RP” (PDF). web.archive.org ([PhD thesis, Copenhagen Business School]). str. 141. Arhivirano iz originala (PDF) 04. 03. 2011. g. Pristupljeno 2024-04-19.
- ^ Ježek, Miroslav (2009), Upton's Model of RP: based on a research study into the current awareness of speakers and respondents of English (PDF) (M.A.), str. 27 http://is.muni.cz/th/109001/ff_m/diplomova_prace_Jezek.pdf
- ^ Eddington, David; Taylor, Michael (2009). „T-Glottalization in American English”. American Speech. 84(3): 298—314.