Danilo Ačinski

Danilo Ačinski
Lični podaci
Datum rođenja	(1784-12-12)12. decembar 1784.
Mesto rođenja	Novi Sanžari,
Datum smrti	12. decembar 1784.(1784-12-12) (0 god.)
Mesto smrti	Jenisejsk,

Danilo Ačinski (rođ. Danilo Kornilovič, 12 (23) decembar 1784, grad Novi Sanžari, Poltavska gubernija - 15 (28) april 1843, Jenisejsk) - lokalno poštovani svetitelj Ruske pravoslavne crkve; kaononizovan 1999. godine.

Biografija

Rođen je 12. decembra 1784. godine, u mestu Novi Sanžari, Kobeljački okrug, Poltavska gubernija, u kozačkoj porodici. Njegov otac Kornelije Deli je izgubio razum 20 godina pre smrti, ali je umro hrišćanskom smrću na Strasnu nedelju. O majci se zna da se zvala Agafja Deli i bila poznata kao dobra domaćica i poštena žena.

Sa petnaest godina Danilo se razboleo od groznice, a njegova porodica je počela da strahuje da će ga sačekati sudbina njegovog oca, ali se posle dva meseca potpuno oporavio. Pošto je naučio da svira bas, on i njegovi drugovi počeli su da se bave muzikom, i tako zarađuju za život, ali je na zahtev svog dede napustio ovo zanimanje i, zamenivši bolesnog oca, počeo da se bavi poljoprivredom. Međutim, 1807. godine je pozvan u vojsku. Raspoređen je u artiljeriju. Tamo, u baterijskoj školi, naučio je da čita i piše.

Tokom Otadžbinskog rata 1812, Danilo je učestvovao u vojnim bitkama protiv velike Napoleonove vojske. Kroz Borodinsko polje prolazio je i njegov vojnički put. Zajedno sa ruskim trupama, bacajući neprijatelja u bekstvo, kao artiljerac je stigao do Pariza. A po povratku, njegova baterija je bila stacionirana u gradu Lebedjanj. Odatle je 1820. došao na odmor kod svojih rođaka u Nove Sanžare.

Revnosno služenje Caru i Otadžbini sve je više počelo da ustupa mesto želji da se služi Bogu. To je olakšano čitanjem Svetog pisma i žitija svetih, što je na Danila ostavilo neodoljiv utisak. Izmenio je mnoge duboke misli i došao do namere da se ugleda na pravednika: da se povuče iz sujete i neprolaznosti sveta u usamljenost radi molitve i podviga. Posle sedamnaest godina besprekorne vojne službe, Danilo je počeo da traži od svojih pretpostavljenih da ga puste u manastir ili u pustinju, ali nije naišao na razumevanje. Komandiri su pokušali da ga urazume, čak su ga strpali u kaznenu ćeliju, ali je on samo postao još jači u svojoj odluci. Na kraju je došlo do vojnog suđenja. Suđeno mu je zbog „namjere da se potpuno povuče iz službe i živi u pustinji“, zbog čega mu je oduzet vojni čin i osuđen na progonstvo.

Danilo je došao u Sibir zajedno sa zločincima u okovima. Po dolasku, raspoređen je na doživotni rad u destileriji Bogotol, koja se tada nalazila u Tomskoj guberniji (sada grad Bogotol pripada Krasnojarskoj teritoriji). Ovdašnji izvršitelj mrzeo je skromnog osuđenika i počeo da mu zadaje najteže poslove. Ali Danilo je bio jak u Bogu i nije oslabio. Radeći ceo dan, noću je stajao na molitvi.

Dobivši slobodu, Danilo se nastanio u Ačinsku u maloj ćeliji bogoljubivog trgovca. Otšelnik je ovde izabrao za sebe surov život: neprestan rad, podvižništvo i neprestanu molitvu. Ubrzo se preselio u selo Zercali, sedamnaest milja od Ačinska. Tamo je njegova ćelija bila veličine kovčega, prozor u ćeliji bio je veličine bakrene desetke. U ovom zatvoru je ostao nedeljama bez izlaska. Ponekad bi radio ručne radove u ulazu. Ali on nije uzimao novac za svoj posao, nego je prihvatao samo hleb za hranu. Noću je tajno izlazio da radi za siromašne, obrađivao njihovu zemlju, žeo, kosio i radio u njihovim baštama.

Nosio je pojas od brezove kore, koji je kasnije urastao u njegovo telo (sa njim je i sahranjen). Nosio je i gvozdene lance i obruč, ali ih je nedugo pre smrti skinuo i to ovako objasnio: „Telo mi je naviklo i nije mi muka od njih, ali onda je samo podvig koristan kada dovodi do ivičnjaka. Telo. Neka ljudi bolje kažu za mene: „Danilo je danas postao lenj“. Ovo će mi biti bolje od njihove pohvale.”

Ljudi su počeli da idu kod Danila po blagoslov, po savet, a drugi samo da bi ga vidali. Sam pogled na podvižnika neodoljivo je delovao na dušu. Dešavalo se da okoreli grešnici plaču i otkrivaju svoje grehe, osećajući uticaj Božije blagodati, jasno prebivajući u starcu. Trudio se da govorim u parabolama kako bi to bilo razumljivo samo onima kojima su ove reči upućene. Posećivali su ga lokalni vlastelini i arhiepiskop Irkutski Mihail. I ponekad su plakali tokom razgovora sa Danijelom.

Dana 15. aprila (stari stil) 1843. godine, starac Danilo se poslednji put ispovedio, pričestio na Liturgiji, a posle podne, nakon čitanja parastosa, umro je tiho, na kolenima. To se dogodilo na Vaskrs – u četvrtak Svetle nedelje u četiri sata posle podne u pedeset devetoj godini njegovog teškog života. Posle smrti, na licu pravednog starca utisnuo se živ, radostan osmeh.

Sahranjen je u blizini hrama Rođenja Hristovog, gde je marljivošću njegovih poštovalaca podignuta kapela.

Godine 1999. starac Danilo je kanonizovan je u Krasnojarsko-jenisejskoj eparhiji kao lokalno poštovani svetac. 2000. godine u Krasnojarsku je podignuta crkva u ime Svetog Danila Ačinskog.

Uspomena na pravednog Danila praznuje se 28. aprila (15. aprila, čl. stil) i 23. juna (10. juna, č. stil) (Saborni hram sibirskih svetitelja).