Руска православна црква

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Руска православна црква
Русская православная церковь
Russia-Moscow-Cathedral of Christ the Saviour-3.jpg
Основни подаци
Оснивач- апостол Андрија Првозвани (по предању)
- велики кнез Владимир I Велики
Аутокефалностде јуре1589.
де факто1448.
Канонско признањеКанонски призната
ПредстојатељПатријарх московски и све Русије Кирил
СједиштеМосква
Резиденција предстојатељаМосква
Канонска јурисдикција  Русија
 Украјина
 Белорусија
 Молдавија (спорно)
 Азербејџан
 Казахстан
 Киргистан
 Летонија
 Литванија
 Таџикистан
 Туркменистан
 Узбекистан
 Естонија (спорно)
 Јапан
 Кина (спорно)
Аутономне црквеАутономне цркве — Кинеска православна црква и Јапанска православна црква
Самоуправна црква с правима широке аутономије — Украјинска православна црква
Самоуправне цркве — Летонска православна црква, Православна црква Молдавије, Руска православна загранична црква и Естонска православна црква
Егзархат — Бјелоруска православна црква
Богослужбени језикЦрквенословенски језик
КалендарЈулијански календар
[[1] Званични веб-сајт]
Број
Архијереја290
Епархија224
Манастира788

Руска православна црква (рус. Русская православная церковь) или Московски патријархат (рус. Московский патриархат) јесте помјесна и аутокефална црква са достојанством патријаршије. Налази се на петом мјесту у диптиху.

Устројство[уреди]

Устројство Руске православне цркве је прописано Уставом Руске православне цркве, који је дефинише као „многонационалну помјесну аутокефалну цркву која се налази у вјерском јединству и молитвено-канонском заједницом са другим помјесним православним црквама“.

Од 17. маја 2007. године, након потписивања Акта о канонској заједници између Руске православне цркве и Руске православне заграничне цркве, Руска православна загранична црква је постала самоуправна јединица Руске православне цркве. У канонској зависности од Руске православне цркве се налази аутономна Јапанска православна црква и Кинеска православна црква.

Према Уставу Руске православне цркве, највиши органи црквене власти су Помјесни сабор, Архијерејски сабор и Свети синод на челу са патријархом, који врше законодавну, извршну и судску власт у оквиру својих надлежности.

Помјесни сабор може сазвати Архијерејски сабор или у изузетним случајевима патријарх и Свети синод. Помјесни сабор бира патријарха.

Архијерејски сабор чине сви епархијски и викарни архијереји. Према Уставу, сазива се једанпут у четири године. Архијерејски сабор је највиши црквени суд; суд прве и последње инстанце при догматским и канонским одступањима у раду патријарха московског и све Русије.

Патријарх је поглавар Руске православне цркве и има титулу „Његова светост патријарх московски и све Русије“. Он је први међу епископима Руске православне цркве, и његово име се спомиње на свим богослужењима у храмовима Руске православне цркве. Он је непосредни епархијски архијереј града Москве (Московска градска епархија) док се Московска област налази под непосредном управом патријарховог намјесника — митрополита крутицког и коломенског (Московска епархија). Патријарх има општецрквене управне надлежности: заједно са Светим синодом сазива Архијерејски сабор, а у изузетним случајевима и Помјесни сабор, и предсједава на њима. Он сноси одговорност за извршавање одлука сабора и Светог синода, издаје указе о именовању епархијских архијереја, руководилаца синодалних установа, викарних архијереја, ректора духовних школа и других лица која именује Свети синод. Патријарх награђује архијереје титулама и највишим црквеним одличјима, награђује клирике и лаике црквеним признањима. Он је архимандрит (настојатељ) Тројице Сергијеве лавре и многих других манастира.

Патријарх представља и заступа Руску православну цркву пред другим поглаварима помјесних православних цркава извршавајући одлуке сабора или Светог синода, а може представљати Цркву у своје име. Он такође представља и заступа Руску православну цркву пред највишим органима државне власти и другим световним властима. Московска патријаршија је установа Руске православне цркве који обједињује све структуре којима непосредно руководи патријарх.

Свети синод се састоји из предсједника — патријарха, девет сталних и пет привремених чланова — епархијских архијереја.

Основна територијална јединица је епархија на чијем челу стоји епархијски архијереј и која обједињује све парохије и манастире на њеној територији. Границе епархија одређује Свети синод. Органи епархијске управе су епархијска скупштина и епархијски савјет, помоћу којих архијереј управља епархијом.

Основна организациона јединица црквеног устројства је парохија која се састоји из клира и лаика (парохијана) обједињених у један храм. На челу парохије стоји настојатељ храма кога поставља епархијски архијереј. Органи парохијске управе су: парохијска скупштина на чијем челу стоји настојатељ храма, парохијски савјет (извршни орган, потчињен парохијском сабору и састоји се из предсједника — црквеног старца, његовог помоћника и благајника) и ревизорска комисија.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • А. В. Карташев, Очерки по истории Русской церкви. Париж, 1959;
  • Митр. Макарий (Булгаков), История Русской церкви, т. I-XII. Санкт-Петербург, 1864-1886. (переизд. Москва, 1996);
  • Русская Православная Церковь 988-1988: Очерки истории, т. I-II. Москва, 1988;
  • Н. Д. Тальберг, История Русской церкви. Jordanville 1959; М. В. Толстой, История Русской церкви. Москва, 1991;
  • Г. Фло-ровский, Пути русскаго богословия. Париж, 1937.

Спољашње везе[уреди]