Deformiteti kičmenog stuba

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Deformiteti kičmenog stuba nastaju kada dođe do abnormalnosti kičmenog stuba (kičme), odnosno, prirodne krivine kičmenog stuba su poravnane ili prenaglašene u određenim oblastima.

Kičmeni stub, ili jednostavnije kičma, sastoji se od sitnih kostijupršljenova, naslaganih, zajedno sa diskovima, jedan na vrhu drugog. Zdrava (normalna) kičma, kada se posmatra sa strane ima nežne krivine, pomoću kojih apsorbuje stres iz telesnih pokreta i gravitacije.

normalni kičmeni stub
normalni kičmeni stub

Gledano sa leđne strane, kičma bi trebalo da se nalazi pravo na sredini leđa.

Kada dođe do abnormalnosti kičme, prirodne krivine kičmenog stuba su poravnane ili prenaglašene u određenim oblastima.

Postoje tri glavne vrste poremećaja krivine kičmenog stuba:

  • Lordoza – kičma osobe sa lordozom zakrivljena je značajno prema unutra u donjem delu leđa
  • Kifoza – nju odlikuje nenormalno zakrivljen gornji deo leđa (više od 50 stepeni krivine)
  • Skolioza– osoba sa skoliozom ima bočnu krivinu kičme. Kriva je često oblika slova S ili slova C.

Lordoza[uredi | uredi izvor]

lordoza
lordoza

Lordoza (lat. lordosis) predstavlja krivinu kičme u sagitalnoj ravni sa konveksitetom prema napred. To je povećanje prednje krivine cervikalnog ili lumbalnog dela kičme u kombinaciji sa lumbosakralnim uglom i naginjanjem karlice prema napred.[1]

Javlja se u sekundarnom i kompenzatornom (konstitucionalnom) obliku.

Lordozu mogu izazvati:[2]

  • Ahondroplazija – poremećaj u kome kosti zaostaju u rastu, što dovodi do patuljastog rasta.
  • Spondilolisteza – stanje u kome kičma, obično u donjem delu leđa, klizi napred
  • Osteoporoza – stanje u kome pršljenovi postaju krhki i mogu se lako slomiti (kompresivni prelomi)
  • Ekstremna gojaznost
  • Kifoza – stanje kod kog je nenormalno zakrivljen gornji deo kičme
  • Discitis – zapaljenje prostora na disku između kostiju i kičme, najčešće uzrokovan infekcijom
  • Benigna (bezopasna) juvenilna lordoza

Simptomi[uredi | uredi izvor]

Simptomi lordoze uključuju:[2]

  • zadnjica je izraženija
  • postoji veliki jaz između donjeg dela leđa i poda, kada osoba leži na leđima na čvrstoj površini, koji se ne menja kad se nakrivite napred
  • bol u leđima i nelagodnost
  • problem u kretanju

Kifoza[uredi | uredi izvor]

kifoza
kifoza

Kifoza (lat. kyphosis) predstavlja prekomerno izraženu anteropoteriornu krivinu sa konveksitetom prema nazad cele kičme ili jednog dela. To je deformitet koji karakteriše povećanje  fiziološke krivine grudnog dela kičme prema natrag. Slabiji razvoj prednjeg dela pršljena formira klinasti  pršljen, a njena posledica je kifoza. Kifoza ili grba može biti zaobljena kada je grade više pršljenova i nazivamo je kifozom okruglih leđa. Takođe srećemo i oštrougle kifoze nastale deformacijom jednog ili dva tela pršljena.[3]

Kifozu mogu izazvati:[4]

  • Loše držanje
  • Šojermanova bolest (okrugla leđa), stanje koje uzrokuje da se pršljenovi izobliče
  • Artritis
  • Osteoporoza
  • Spina bifida, defekt od rođenja, u kome se kičmeni stub fetusa ne zatvori potpuno u toku razvoja unutar materice
  • Infekcije kičmenog stuba
  • Tumori kičmenog stuba
  • Kongenitalna kifoza

Simptomi[uredi | uredi izvor]

Simptomi kifoze obično su vidljivi i obuhvataju:[4]

  • napred savijena glava u odnosu na ostatak tela
  • grba ili kriva u gornjem delu leđa
  • umor u leđima ili nogama

Posturalne kifoze veoma često srećemo u svakom životnom dobu, a nastaju usled lošeg držanja (nepodesne stolice i klupe, pogrbljenost pri sedenju, pri čitanju ili manuelnom radu). Aktivnošću, mogu se izgubiti pri ležanju na stomaku, a voljnim momentom  ispraviti.[3]

Strukturalne kifoze kod dece, mogu se javiti usled slabosti mišića ekstenzora kičme (hipotonija) kod brzog rasta, prisutnog  rahitisa, ili neke teške bolesti koja iscrpljuje organizam. U periodu adolescencije okrugla  leđa su posledica  osteohondroze, a kod starijih, senilnih ljudi usled osteoporoze. Uzroci još mogu da budu osteomalacija,  ankilozirajući spondilitis kao i druga patološka stanja vezana za koštani sistem.

Adolescentna kifoza se najčešće javlja između 9. i 16. godine života. Promene na epifizama (diskusima) i oštećenja na šestom do dvanaestom grudnom pršljenu postaju klinasti i to naročito napred. U praktičnom životu kifozu još nazivaju pogrbljenost, okrugla leđa.

Senilnu kifozu uzrokuje najčešće osteoporoza. Nastaje u periodu poremećaja metabolizma kostiju povezanom sa stepenom aktivnosti samih koštanih ćelija. Prednji delovi tela pršljenova kolabiraju pod opterećenjem, kičmeni stub formira okruglu kifozu rebra se približavaju bedrenjači, a pokretljivost kičme je smanjena. Visina tela se smanjuje za 15 santimetra, nekada i više, i nastaje disproporcija u odnosima ekstremiteta. Pacijent oseća zamor, umor, bol u kičmenom stubu, karlici, a ponekad bol iritira predeo oko slabina i nadole duž nogu. Rendgenski nalaz je dosta oskudan, pa se često pacijent vodi pod dijagnozom artritis.[1]

Skolioza[uredi | uredi izvor]

skolioza
skolioza

Skolioza (lat. scoliosis) je bočna lateralna i rotatorna krivina kičmenog stuba nastala usled deformacije jednog ili više tela pršljenova, međupršljenova, međupršljenskih hrskavica ili usled slabosti ligamenta i mišića kičme. Primarna krivina (jedna ili više), je početni stadijum deformiteta a sekundarna ili kompenzatorna krivina razvija se naknadno u cilju održavanja uspravnog stava glave, trupa i karlice.[1]

Skolioza može biti mobilna ili fiksirana. U početnom stadijumu je mobilna a u krajnjem fiksirana. Po stadijumima, skolioza može biti : blaga, umerena, teška. Skolioze po stepenu mogu biti:[4]

  • skolioza prvog stepena – deformitet se može otkloniti radom na jačanju mišića i suspenzijom deformiteta,
  • skolioza drugog stepena – prisutna je grba koja se i vežbama ne može sasvim izravnati,
  • skolioza trećeg stepena – bitna korekcija nije moguća osim operativnim putem.

Klasifikacija[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija skolioze:[4]

  • Funkcionalne skolioze – loše držanje, nejednakost nogu, amputacija, kontraktura kuka
  • Strukturalne, skoliozeidiopatske, osteopatske, kongenitalne, torakogene, osteodistrofije, neuropatske (paralitične), poliomyelitis, druga nervna oboljenja miopatske mišićne distrofije.

Položajna ili funkcionalna skolioza  uvek se razvija u lumbalnom ili vratnom delu kičme. Karakteristika je to da je privremena i zavisi od polažaja nogu, karlice ili spazma mišića. Prisutna je pri sedenju i stajanju a gubi se u ležećem položaju, ako ne postoji spazam mišića. Kod ovih skolioza, krivina je obično blaga od 1,5 do 3 cm. Nije udružena sa rotacijom tela pršljenova pa se zbog toga i lako ispravlja.

Strukturalna skolioza nastaje usled promene na pršljenovima, rebrima i muskuloligamentarnom aparatu. Krivina je stalna pri svakom položaju tela. Izražena je rotacija pršljenova, uvek prema konveksnoj krivini. Udružena je sa anteriposteriornom krivinom kičme, različitog je stepena i pogoršava se u periodu rasta. Često u praksi srećemo udruženo posturalne i istrukturalne skolioze.

Loše držanje i postojanje skolioze jedno drugo pojačava odnosno, daje težu kliničku sliku. Kraća noga na strani slabih mišića pojačava skoliozu, ako je na suprotnoj strani - ona je umanjuje. Kod skolioze postoji krivina nadesno i lumbalna krivina nalevo, od kojih je jedna obavezno kompenzatorna. Ako pored torzije postoji i savijanje kičme prema natrag, onda govorimo o kifoskoliozi

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Dr. Ivo Jajić, Specijalna fizikalna terapija, Zagreb
  • Dr. Predrag Zeković, Specijalna rehabilitacija, Beograd, ZUNS, 2004

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Zeković, Predrag (2004). Specijalna rehabilitacija. Beograd: ZUNS. 
  2. ^ a b „Deformiteti kičmenog stuba, doktoronline”. 
  3. ^ a b Jajić, Ivo. Specijalna fizikalna terapija. Zagreb. 
  4. ^ a b v g „Deformiteti kičmenog stuba”.