Divanhana
Divanhana je jedna od prostorija gradskih kuća srpsko-balkanskog stila, neka vrsta dnevne sobe za razgovor, a takođe i salona za prijem. Tradicionalni orijentalni prostorni koncept, proizašao iz nekadašnjih zatvorenih unutrašnjih dvorišta, podrazumeva središnji hol oko kojeg su raspoređene ostale odaje, a jedna od njih je i divanhana.
Divanhane u Beogradu[uredi | uredi izvor]
U Beogradu se mogu videti u Konaku kneginje Ljubice, Miloševom konaku i Muzeju Vuka i Dositeja. U Konaku kneginje Ljubice nalaze se tri divanhane. U prizemlju jedna i na spratu dve.
Divanhana u prizemlju je od ostalog prostora izdvojena pomoću dva stepenika, a oivičena je nizom drvenih stubova koji podržavaju zidane ukrasne lukove, a pri dnu su parapeti. U njoj je knez Miloš obavljao prijeme i svakodnevne društvene aktivnosti. Njeni prozori gledaju u baštu, a odmah uz nju široke stepenice vode u baštu i taj ulaz u kuću je širi od onog prema ulici. Dva stepenika divanhanu vizuelno i prostorno definišu kao poseban prostor u hodniku i to takođe potvrđuje njenu simboličku ulogu u isticanju kneževog statusa. Slično svakodnevnim i ceremonijalnim praksama otomanskih paša, knez Miloš imao je ekskluzivno pravo na istaknuti položaj u prostoru. Sedeo je u divanhani, na uzvišenom mestu, dok su svi ostali u Rezidenciji zauzimali prostorno niže položaje.
Veća divanhana na spratu je iznad donje. Ograđena je bočno zidovima, a ima prema centralnom prostoru samo dva stuba. Njen pod bio je u ravni okolnog poda, a svi su bili od dasaka.
Druga, manja divanhana je orijentisana ka ulici, i spolja je prepoznatljiva po polukružnom erkeru iznad ulaza u konak. Ona je i najnepristupačnija. Zidom i vratima, pa čak i malim hodnikom ispred nje, potpuno je odvojena od ostalih prostorija u kući, dok su njeni prozori, za razliku, od ostale dve divanhane, umesto prema bašti okrenuti ka ulici. Ova odstupanja ukazuju na to da je članovima vladarske porodice služila kao neka vrsta male lične osmatračnice za praćenje uličnih dešavanja, ali i kao prostorija u kojoj su mogli da se vode poverljivi razgovori. Prostorno i funkcionalno bila je povezana s pravom osmatračincom na krovu, odakle je straža kontrolisala čitavu okolinu.[1]
Šire značenje pojma[uredi | uredi izvor]
Klaić navodi dva značenja reči Divanhana: (1) prostorija za razgovor i pušenje; (2) trem u bosanskim kućama[2].
Prema Škaljiću divanhana je veliko predsoblje, odnosno hodnik na spratu u starim kućama[3]. Na turskom označava hodnik ili balkon, hol, predsoblje[4]. U savremenom turskom divanhana „divanhane“ je arhaizam za reč sofa. U Bosni i danas postoji turcizam sofa u značenju uzdignutog prostora pred džamijom uz njen zid na kome muslimani klanjaju ako nema mesta u džamiji, ali i mesto na kojem se sedi u kući (nešto poput sećije)[3].
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Ibrajter-Gazibara B. (2008): Konak kneginje Ljubice. Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Beograd, ISBN 978-86-81157-35-0
- ^ Klaić, B. (1951): Riječnik stranih reči. Zora. Zagreb
- ^ a b Škaljić, A. (1966): Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, Svjetlost, Sarajevo
- ^ Đinđić, S., Teodosiljević, M., Tanasković, D. (1997): Türkçe -Sırpça Sözlük, Türk Dil Kurumu, Ankara