Divlja devojka (mađarska mitologija)
Divlja devojka (mađ. Vadleány) je prema staromađarskom verovanju je natprirodno biće, šumsko stvorenje koje zavodi putnike i krade njihovu moć. Obično je gola i ima veoma dugu kosu. Ono se isto može naći u srednjoevropskom folkloru.
Današnja i popularna kultura[uredi | uredi izvor]
Divlja devojka se pojavljuju u izmišljenom svetu El Arkane[1] kao šumske nimfe koje namamljuju muškarce u šumu, a zatim crpe njihovu energiju. Takođe se čini da je to ne retko pseudonim za tinejdžerke iz Rusije ili Skandinavije.[2][3]
Divlju devojku su poznavali i lapoški Mađari: ona hoda gola, lice joj je lepo, a telo joj je prekriveno kosom koja seže do zemlje. Kosa joj je spuštena do zemlje, koja joj je na čelu malo razdvojena, prsti su joj dugi, a nokti liče na srpove. Njeni otisci su uži i duži od ljudskih, nokti ostavljaju tragove na zemlji, dlake na tabanima su takođe primetne u prašini i blatu, a glas joj škripi. Ako je isprovocirana, napravi takav vetar da lomi drveće i baca čobaninu. Po pričanju Domočana, ona se mogla uhvatiti: na mesta gde je išla, trebalo je da se izloži pola para čizama. Iz radoznalosti ona ih je isprobala, ali je u njih stavila obe noge, pa nije mogla da pobegne. Mađari iz ravnica Transilvanije (Mezőség) i Sekeljfelda (Székelyföld) takođe su bili upoznati sa ovim stvorenjem: o njoj se govorilo kao o šumskoj devojci, pevačkoj dami, veseloj devojcim (erdei leánynak, éneklő kisasszonynak, víg leánynak).[4]
Reference[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
