Displazija kukova (veterina)

Bilateralna displazija kuka kod psa

Displazija kukova (HD) je termin koji označava brojne specifične razvojne i druge anomalije koje obuhvataju zglob kuka. Displazija dovodi do teških zdravstvenih problema i kao takva je ozbiljan razlog za zabrinutost odgajivača i vlasnika pasa. To je jedno od najčešće dijagnostikovanih ortopedskih oboljenja kod pasa i često dovodi do osteoartritisa (degenerativno oboljenje zglobova). Na dijagnostici displazije se insistira pre svega zato što je ona nasledno oboljenje, pa prema tome obolele jedinke imaju veliku šansu da ovaj problem prenesu na potomstvo, a samim tim da se ova teška bolest širi i umnožava.

Istorija

Od sredine 1960-ih godina, veterinari su suočeni sa rastućim brojem oboljenja koja se pojavljuju već u ranom periodu života pasa. Displazija kukova (HD) je bila prva bolest koja je prepoznata širom sveta i šema za njeno najranije otkrivanje je već duže vreme ustanovljena širom sveta.

Uzroci

Uzroci ovog oboljenja su vrlo složeni i neki od njih nisu još potpuno razjašnjeni. Zna se da nekoliko predisponirajućih faktora ima veliki značaj:

• nasleđe i genetičke karakteristike (oba roditelja imaju podjednaku ulogu u prenošenju ovog oboljenja)
• rani, brzi rast jedinke i naglo povećanje telesne mase
• prekomerna i neizbalansirana ishrana (previše kalorija, vitamina, minerala i proteina)

Dijagnoza

Displazija kukova (HD) se dijagnostikuje rendgenskim snimanjem. Vrlo je važno shvatiti da su neke jedinke otpornije od drugih i da svi ne pokazuju jednake simptome. Samim posmatranjem ne može se dati adekvatna ocena da li neki pas boluje od ovih oboljenja ili ne. Kliničkim pregledom se može postaviti sumnja na ova oboljenja, ali opet ne kod svih jedinki. Jedini način da se displazija kukova potpuno isključi ili ustanovi i da se odredi u kojem je stepenu prisutna je radiografski - upotrebom rendgenskog aparata.

Rendgenskim snimanjem dobija se fotografski zapis anatomskih struktura koje se pregledaju i njihov međusobni odnos, kao i prisustvo i stepen eventualnih sekundarnih promena. Rendgensko snimanje se obavlja u veterinarskim ustanovama (ambulante, prakse, klinike, vetrinarske bolnice itd.) pod veterinarskim nadzorom. Ne postoje posebni zahtevi u pogledu specijalnosti veterinara i opreme koja se koristi da bi pas mogao biti rendgenski snimljen, ali postoje jasni zahtevi u pogledu kvaliteta rendgenskog snimka koji se šalje na dalju procenu. Rendgenski snimak mora biti jasno obeležen, datiran i na njemu mora biti „odštampan“ (ne naknadno upisan ili utisnut) tetovir broj, broj mikročipa ili drugi broj pod kojim je pas zaveden i identifikovan.

Klinička praksa je pokazala da pas mora biti duboko sediran ili uveden u opštu anesteziju radi što boljeg pozicioniranja i lakše manipulacije kao i zbog veće sigurnosti psa, vlasnika i osoblja koje radi. Adekvatnu poziciju kukova je gotovo nemoguće postići bez specijalne opreme (pozicioneri i pomoćna sredstva) i odgovarajuće stručnosti. Dok je za procenu displazije kukova (DCF - HD) dovoljno napraviti jedan rendgenski snimak karlice i kukova, za određivanje stepena lakatne displazije potrebno je uraditi dva ili tri rendgenska snimka sa različitim pozicijama. Snimaju se laktovi obe noge. Ovo je neophodno da bi sve abnormalnosti bile identifikovane i da bi sve strane zgloba bile pregledane. Pravilno pozicioniranje psa je neophodno i predstavlja osnovu ovog pregleda i to je jedino moguće postići ili dubokim sediranjem psa ili uvođenjem u opštu anesteziju. Veterinar će rendgenski snimak uz svu potrebnu dokumentaciju poslati na zvaničnu procenu i rezultat će biti unesen u rodovnik psa.

Naučni odbor FCI (Internacionalno kinološko udruženje) je propisao klasifikacioni protokol po kojem se vrši procena displazija. Kukovi se boduju procenjujući različite anatomske strukture i svrstavaju u 5 različitih stepena HD. Sve razvijene svetske i evropske zemlje, članice FCI, imaju oformljene nezavisne veterinarske komisije koje vrše procenu snimaka. Veterinarske komisije moraju biti priznate od naučnog odbora FCI i Evropskog Veterinarskog koledža.

Vrlo je važno shvatiti da kinološke organizacije (klubovi, društva, savezi itd.) nemaju apsolutno nikakvu nadležnost niti su stručno osposobljeni prilikom samog procesa snimanja i procene snimaka. To je posao veterinara koji su za to odgovorni, a na kinološkim organizacijama je da rezultate snimanja (ne samo HD) ispravno iskoriste prilikom vođenja uzgojne politike i vrednovanja pasa. Neophodno je da svi snimci koji budu snimljeni pod zahtevom pregleda na HD budu vrednovani i zvanično procenjeni, bez obzira na ponekad evidentno stanje ovih anatomskih struktura. Ovo je jedini način da procena kukova ima smisao i bit će uspešna stavka u kontroli ovih ozbiljnih oboljenja.

Eradikacija bolesti

U priplodu se mogu koristiti jedino zdrave jedinke i jedino tako rizik od pojave i prenošenja ovih oboljenja može biti znatno smanjen i pod kontrolom.

Vlasnik koji želi da podvrgne psa rendgenskom pregledu treba da kontaktira veterinarsku ustanovu koja će izvršiti pregled. Veterinar će dati detaljna uputstva o proceduri obzirom da se rendgensko snimanje vrši u opštoj anesteziji.

Vlasnik psa je dužan da donese na uvid kompletnu dokumentaciju psa i dužan je da omogući identifikaciju psa koju proverava veterinar. Vlasnik potpisuje odgovarajući dokument u kome garantuje identitet psa i daje saglasnost da se rezultati snimanja objave javno.

Minimalna starosna dob za snimanje psa na HD je 12 meseci. Gornja starosna granica ne postoji. Neki odgajivači i vlasnici praktikuju snimanje pasa u starosti između 6 i 8 meseci radi dobijanja tzv. „predsnimka“ koji omogućava raniji uvid u zdravstveno stanje psa i eventualno preduzimanje daljih adekvatnih mera.

Troškovi procedure obuhvataju troškove veterinarske ustanove koja vrši snimanje, troškove koje naplaćuje ovlašćena komisija za procenu snimka, administrativne troškove kinoloških organizacija, manipulativne i poštanske troškove.

Međusobna saradnja i edukacija veterinara, kinoloških organizacija, genetičara, statističara, odgajivača i vlasnika pri kojoj svako ima svoja ovlašćenja i odgovornosti jedini je ispravan način na koji ova oboljenja mogu biti pravovremeno dijagnostikovana i tretirana, bez ozbiljnijih posledica po pse i sve gore navedene.

Reference

• Siegal, Mordecai (editor). UC Davis School of Veterinary Medicine Book of Dogs,. Harper Collins. . 1995. ISBN 978-0-06-270136-7.  .
• opis bolesti - Veterinarska Klinika Novak
• Orthopedic Foundation for Animals