Зглоб

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Зглоб
Gray343.png
Зглоб кука
Детаљи
Латински Articulatio
Систем Мишићно коштани систем
Зглобни систем
Показатељи
Грејова анатомија p.284
TA A03.0.00.000
FMA 7490
Анатомска терминологија

Зглоб (латински: arthrosis, articulatio, junctura) представља спој две или више костију. Постоје две врсте спојева елемената скелета: синартрозе и диартрозе.[1][2]

Синартрозе (латински: synarthroses) су континуирани спојеви костију, где се између зглобних елемената налази потпорно ткиво. У зависности од врсте овог ткива, синартрозе се деле на везивне и хрскавичаве спојеве.[3]

Диартрозе (латински: diarthroses) су спојеви костију, код којих постоји шупљина између зглобних површина и тзв. зглобна чахура. Ова врста споја се назива такође и синовијални зглоб.

Везивни спојеви[уреди]

Везивни спојеви (латински: articulationes fibrosae) су врста зглоба, код кога се између зглобних елемената налази танки слој везивног ткива или јаке фиброзне везе. Постоје три врсте овог зглоба:

  • шав,
  • клинасти спој и
  • синдесмоза.

Шав (латински: sutura) је фиброзни спој између пљоснатих костију лобање. Разликују се три врсте шава: равни шав (латински: sutura plana) који спаја једноставне равне ивице костију, зупчасти шав (латински: sutura serrata) код кога су зглобне ивице костију назупчене и љускасти шав (латински: sutura squamosa) где су ивице костију веома стањене и у току зглобљавања преклапају једна другу.

Клинасти спој (латински: gomphosis) је врста зглоба који повезује корен зуба са чашицом (алвеолом). Зуб је попут клина усађен у шупљину алвеоле и са њом је повезан преко периодонталних влакана.

Синдесмоза (латински: syndesmosis) се одликује присуством јаких лигамената који повезују међусобно удаљене кости. Синдесмоза може бити фиброзна и еластична.

Хрскавичави спојеви[уреди]

Хрскавичави спојеви (латински: articulationes cartilagineae) су врста континуираног зглоба, код кога потпору чини хрскавичаво ткиво. Временом се број оваквих спојева смањује, јер се хрскавица поступно замењује коштаним ткивом. Разликују се примарни (синхондроза) и секундарни хрскавичави спој (симфиза).

Синхондроза (латински: synchondrosis) је транзиторни (пролазни) спој костију изграђен од хијалине хрскавице, која омогућава раст и развој скелета. Временом се она замењује синостозом, када дође до окоштавања хрскавичавог ткива.

Симфиза (латински: symphysis) је трајни спој костију грађен од фиброзне хрскавице.

Синовијални зглобови[уреди]

Синовијални зглоб

Синовијални зглобови (латински: articulationes synoviales) се карактеришу присуством зглобних површина костију, зглобне чахуре, зглобне шупљине и одређеног броја споредних делова.

Главни делови[уреди]

Зглобне површине (латински: facies articulares) су делови кости који учествују у формирању зглоба. Прекривене су танким слијем хијалине хрскавице (дебљине 2-5 mm) која ублажава притисак и штити зглоб. Обично је једна зглобна површина испупчена (конвексна) а њој аналогна је удубљена (конкавна), тако да одговарају једна другој.

Зглобна чахура (латински: capsula articularis) је везивна мембрана која повезује зглобне елементе и херметички затвара зглобну шупљину. Њен спољашњи слој је фиброзна опна која се причвршћује на покосницу, а унутрашњи слој је синовијална опна. Синовијална опна је танка, ружичаста и глатка, а грађена је од растреситог везива са присутним еластичним влакнима, крвним судовима и живцима. Она лучи зглобно мазиво (синовијалну течност) која влажи и подмазује зглобне површине.

Зглобна шупљина (латински: cavitas articularis) је пукотина локализована између зглобних површина, затворена зглобном чахуром и испуњена синовијалном течношћу.

Споредни делови[уреди]

Зглобни колут
Лигаменти стопала

Зглобне везе (латински: ligamenta) осигуравају контакт зглобних површина и ограничавају или чак спречавају покрете зглоба. Могу бити екстракапсуларне и интракапсуларне.

Зглобни колут (латински: discus articularis) је везивно-хрскавичава плочица која је постављена између зглобних површина и у потпуности их раздваја. Она омогућава зглобљавање површина које нису подударне, повећава број контаката и ублажава силу удараца.

Менискус (латински: meniscus articularis) је такође везивно-хрскавичава творевина која има облик српа. На њему се разликују средишњи део и два рога.

Зглобна усна (латински: labrum articulare) прати ивицу конкавне (удубљене) зглобне површине и на тај начин је продубљује.

Масни јастучићи (латински: corpora adiposa) су присутни код неких зглобова између фиброзне и соновијалне опне зглобне чахуре. Они спречавају настајање вакуума унутар зглоба у току покрета.

Зглобни мишићи (латински: musculi articulares) су влакна суседних мишића која се припајају на чахури зглоба, а која имају улогу да спречавају укљештење чахуре између зглобних површина.

Инервација и васкуларизација[уреди]

Синовијални зглобови су добро снабдевени крвним судовима који се издвајају из периартикуларне артеријске мреже и завршавају у чахурама и зглобним телима. Прати их мрежа венских и лимфних судова.

Нервна влакна за зглобове потичу од живаца који инервишу околне мишиће, а могу да буду сензитивна и вазомоторна. Прва преносе осећај бола, а друга оживчавају зглобне артерије.

Покрети[уреди]

Постоје четири основне врсте покрета синовијалних зглобова:

  • клизање или транслација,
  • угаони покрет или ангулација (прегибање, опружање, одмицање и примицање),
  • обртање или ротација (супинација, пронација, еверзија, инверзија),
  • кружење или циркумдукција (сложено кретање).

Подела[уреди]

У зависности од броја костију које улазе у њихов састав, зглобови се деле на: просте (латински: articulatio simplex) и сложене зглобове (латински: articulatio composita).

Према облику зглобних површина и броју осовина око којих се могу вршити покрети, они се деле на:

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Марија Михаљ, Даница Обрадовић (2000). Општа анатомија. Нови Сад. 86-489-0276-2. 
  2. ^ Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  3. ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 

Литература[уреди]

  • Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 

Спољашње везе[уреди]