Drakonski zakoni

Drakonski zakonik (Grčki: Δράκων, Drakōn) bio je prvi pisani zakonik u Atini, donesen od strane Drakona krajem 7. veka pre nove ere, kao odgovor na nepravedno tumačenje usmenog prava od strane atinskih aristokrata. Aristokratija je zloupotrebljavala atinsko usmeno pravo sve do pojave ovog zakona. Oko 621. godine pre nove ere stanovnici Atine dali su ovlašćenje Drakonu da izradi pisani zakonik, dajući mu titulu prvog zakonodavca Atine. Pismeni građani su mogli čitati zakone na lokaciji dostupnoj svima, ovo donošenje pisanog zakona bila je rana manifestacija atinske demokratije.

Nastanak

Potreba za pisanim pravom započela je zbog nesrazmernog pravnog znanja između aristokrata i običnih građana. Utvrđeno pravo bilo je loše formulisano i često menjano od strane aristokratije. Aristokratsko iskorišćavanje ovog sistema započelo je sredinom 7. veka pre nove ere i često su pravo menjali u svoju korist. Ovo je pokrenulo razmirice od strane ljudi koji nisu poznavali pravo, a pokušavali su da ostvare pravdu.

Da bi smanjile učestalost ovih razmirica, vladajuće aristokratske porodice u Atini odlučile su da napuste svoj prikriveni sistem menjanja prava i da ih pismeno objave atinskom društvu. Ovlastili su Drakona, aristokratskog zakonodavca da konstruiše pisani zakon što je i započeo 621 godine pre nove ere. Ovaj zakon u pisanom obliku postao je dostupan svima, pismeni građani su mogli da ga čitaju i tumače.

Drakon je uveo koncepte umišljajnog i nehatnog ubistva i za ova krivična dela je suđeno u Areopagu. On je ukinuo krvnu osvetu i obavezao građane da pravdu zadovoljavaju pred državnim organima. Zakoni o ubistvima bili su jedini zakoni zadržani u Solonovom zakonodavstvu, sa početka šestog veka pre nove ere.

I sam Drakon, kažu, na pitanje zašto je za većinu krivičnih dela izrekao smrtnu kaznu, odgovorio je da su po njegovom mišljenju nju zaslužila ona manja, a za veća ne može da se nađe veća kazna. — Plutarh, Solonov život

Funkcije građana

Hopliti su mogli da učestvuju u političkom životu ; mogli su da glasaju i da zauzimaju niže državne funkcije. Za zauzimanje viših položaja bila je potrebna imovina. Hopliti sa imovinom bez duga, vrednom deset mina ili više mogli su da vrše funkciju arhonta ili blagajnika. Atinski stratezi i zapovednici konjice birani su među onima koji su imali imanje u najnižoj vrednosti od sto mina bez duga, sa muškim potomcima starijim od deset godina, koji su rođeni u braku. Među hoplitima starijim od 30. godina biran je 401. član veća. Niko nije mogao biti biran više od jednog puta za službu u veću dok svi hopliti ne odsluže tu funkciju bar jednom. Za članove areopaga birani su samo penzionisani arhonti.

Atinski Ustav

Okolnosti

U to vreme devet arhonata nisu živeli na istom mestu ; Kralj je imao ono što se danas zove Bukolium, blizu pritaneja ( na šta ukazuje to što se i danas sjedinjenje i udaja kraljeve žene sa Dionisom tu zbiva ) ; Arhont je bio u pritaneju, a polemarh u Epilikeju ( prvobitno se zvao polemarhej, no pošto ga je Epilik - primajući u službu polemarha - obnovio i preuredio, zove se Epilikeon ). Tesmoteti su bili u Tesmoteju. U Solonovo su se doba svi oni sakupljali u Tesmoteju. Oni - tesmoteti - su tada bili ovlaćeni da presuđuju, a ne kao sada samo da vode predistragu. Tako je, dakle, bilo sa najvišim državnim funkcijama. Veće Areopaga bilo je uređeno tako da čuva zakone, no ono je zapravo upravljalo mnoštvom važnijih državnih poslova, kažnjavajući i globeći sve koji bi se nedolično vladali ; Arhonti su birani među uglednim i bogatim, dakle među onima od kojih su birani Areopagiti, zbog čega je i dan-danas ova funkcija doživotna. Ovo bi bio sažetak prvog Ustava.

Ne mnogo vremena posle, za vreme Aristehmovog arhonata, Drakon je dao svoje zakonske propise.

— Aristotel, Atinski Ustav, poglavlja 3 i 4, preveo Petar Jevremović.

Pritani

Ne mnogo vremena posle, za vreme Aristehmovog arhonata, Drakon je dao svoje zakonske propise ; Njegovo je državno uređenje bilo ovakvo : Građanska prava imali su svi oni koji su nosili oružje; između sebe, a od ljudi koji su imali prihod ne manji od deset mina bez ikakvih dugovanja, oni su birali devet arhonata i jednog blagajnika ; ostale niže činovnike birali su među onima koji su sebe mogli snabdeti oružjem, a stratege i hiparhe među onima koji su mogli dokazati imetak bez ikakvog duga i muška decu sa priznatom ženom stariju od deset godina. Za nove pritane, stratege i hiparhe morali su jamčiti oni prethodni, sve dok ovi kasniji stratezi i hiparsi ne polože račune, uzimajući tako za jemce četvoricu stratega, ili hiparhe koji bi kao i oni pripadali istom poreskom razredu.

— Aristotel, Atinski Ustav, poglavlje 4, preveo Petar Jevremović.

Pritani su bili predstavnici naroda. Eshil je, štaviše, i samog Zevsa ( zbog njegovog zastupničkog odnosa spram Helena ) ponekad nazvao pritanom. Pošto, iz praktičnih razloga, svih pet stotina članova veća nije uvek moglo biti prisutno na svakom zasedanju, određivane su sekcije od po pedeset članova iz svake file, koje su svakog meseca obavljale funkciju predsedavajućeg tela u veću. Oni su se zvali pritani, a period njihovog jednomesečnog službovanja pritanija. Pritom, svakog je meseca druga fila imala pritaniju, to jest svakog meseca je druga fila bila u veću predsedavajuća.

Drakonov položaj

Do otkrića Aristotelovog Atinskog Ustava, Drakon se nije smatrao političkim reformatorom. Iako savremeni istoričari ne pominju zakone Drakona, Aristotel je naglasio njegov položaj političkog i ustavnog reformatora i zakonodavca ( uprkos ukidanju većine njegovih zakona osim onih koji uređuju ubistva ).

Literatura

1. ,,Uporedna pravna tradicija" Avramović Sima, Stanimirović Vojislav. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, 2019.
2. https://en.wikipedia.org/wiki/Draconian_constitution#cite_note-26
3. https://kupdf.net/download/aristotel-ustav-atinskipdf_596c2becdc0d60cb25a88e88_pdf Prevod Petra Jevremovića