Drugi svetski rat (serijal knjiga)
Drugi svetski rat je knjiga o istoriji perioda od kraja Prvog svetskog rata do jula 1945. godine. Knjigu je napisao Vinston Čerčil i uticala je na odluku da mu bude dodeljena Nobelova nagrada za književnost, 1953. godine.[1]
Čerčil je napisao knjigu, sa timom saradnika, koristeći svoje beleške i privilegovan pristup službenim dokumentima, dok je još uvek rado kao političar. Čerčil je u knjigama napisao istoriju iz ličnog ugla. On nije mogao da otkrije sve činjenice, kao što je upotreba Ultra elektronske inteligencije, što je moralo da ostane tajna. Sa istorijske tačke gledišta, knjige su stoga nepotpuni memoari jedne od vodećih ličnosti u ratu.
Knjiga je doživela veliki uspeh u Velikoj Britaniji i SAD. Prvo izdanje se pojavilo u šest tomova; kasnija izdanja se pojavljuju u dvanaest i četiri toma, a tu je i izdanje iz jednog toma.
Pisanje[uredi | uredi izvor]
Kada je Čerčil došao na vlast 1939. godine, nameravao je da napiše istoriju rata koji je tada počinjao. On je nekoliko puta rekao: "Ja ću ostaviti presude po ovom pitanju istoriji - ali ću biti jedan od istoričara." Da zaobiđe pravila protiv upotrebe službenih dokumenata, uzeo je mere opreza tokom rata nedeljnim pregledom prepiska, memoranduma i drugih dokumenata. Oni su tada čuvani u njegovoj kući i Čerčil je tada pisao ili diktirao pisma i memorandume sa namerom stavljanja svojih stavova u zapisnik za kasniju upotrebu istoričara. Drugi svetski rat je počeo da se pojavljuju 1948. godine. Pošto je bio političar, a ne akademski istoričar, i bio lider opozicije, sa namerom da se vrati na vlast, imao je pristup kabinetu, vojnim i diplomatskim evidencijama, koji drugi istoričari nisu imali.[2]
U to vreme nije bilo poznato da se Čerčil dogovorio sa Klementom Atlijem i sa Laburističkom partijom, kada su došli na vlast 1945. godine, o daljem radu. Atli se složio da dozvoli Čerčilovim stručnim saradnicima pristup svim dokumentima, pod uslovom da se ne otkriju službene tajne, da se dokumenti ne koriste za partijske i političke svrhe i da knjigu pregleda odabranik Kabineta sekretara, ser Norman Bruk. Bruk je bio zainteresovan za knjigu i prepravio je neke delove kako bi se osiguralo da se ne povrede britanski interesi ili da se vlada osramoti.[3] Čerčilov privilegovan pristup dokumentima i njegovo znanje mu je dalo prednost nad drugim istoričarima Drugog svetskog rata dugi niz godina. Knjige su bile hit u Britaniji i u SAD i Čerčil je postao bogat čoveka po prvi put.[4]Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; reference bez imena moraju imati sadržaj. Iako se Čerčil navodi kao autor, veći deo serijala je napisao tim istraživača.[1]
Nakon Čerčilove smrti i kada su se arhive otvorile, manjkavosti njegovog rada je postala očigledna. On nije mogao da otkrije vojne tajne, kao što su rad na dešifrovanju enigme ili planiranje atomske bombe.[5] Kao što je navedeno u uvodu autora, knjiga se fokusira na britanske ratne napore.[6] Ostali delovi rata su opisani u velikoj meri kao pozadina. Opisi borba na Istočnom frontu i na Pacifiku, su nejasni. Iako je obično pošten, ima nekih delova koji su lični, kao što je njegov sukob sa Stanford Kripsom. [7]
Nasledstvo[uredi | uredi izvor]
Drugi svetski rat se čita kao memoar vodećih učesnika, a ne kao sveobuhvatna istorija stručnih istoričara. Drugi svetski rat, posebno period od 1940-1942, kada se Britanija uz podršku carstva i nekoliko saveznika borila protiv sila Osovine je bio vrhunac Čerčilove karijere i njegova priča tih dana je jedinstvena i od neprocenjive vrednosti.
Džon Kigan je napisao 1985. u uvodu serijala da su neki nedostaci serijala zbog tajnosti obaveštajne službe Ultra. Kigan je smatrao da je Čerčilov pristuj jedinstven, pošto nijedan od ostalih lidera - Frenklin D. Ruzvelt, Hari S. Truman, Benito Musolini, Staljin i Adolf Hitler - nije napisao ništa o ratu iz prve ruke. [5]
Izdanja[uredi | uredi izvor]
Drugi svetski rat je izdat u izdanjima od šest, dvanest i četiri toma. Neki tomovi u ovim izdanjima dele ime, kao što su Trijumf i Tragedija, ali se sadržaji razlikuju.
Drugi svetski rat je takođe dostupan kao izdanje u jednom tomu.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka
<ref>; nema teksta za reference pod imenomDugdale. - ^ Best 2002, str. 270.
- ^ Reynolds 2007, str. 86–89
- ^ Gilbert 1992, str. 879.
- ^ a b Keegan, John.
- ^ Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka
<ref>; nema teksta za reference pod imenomww2. - ^ Harold Nicolson (1967), The War Years, 1939–1945, Vol.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Best, Geoffrey (2002). Churchill: A Study in Greatness. London: Continuum.
- Gilbert, Martin (1992). Churchill: A Life. New York: Macmillan. str. 879..
- Reynolds, David (2007). In Command of History: Churchill Fighting and Writing the Second World War. New York: Basic Books.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
