Књига

Из Википедије, слободне енциклопедије
Отворена књига

Књиге, овакве какве су данас, појавиле су се тек у средњем веку. Најближи њима били су свитуљци папируса. Листови папируса лепљени су један за другим, и тако се добијао дугачак свитуљак.

Средином 5. века, пергамент је заменио папирус. Пергамент се прави од овчије или козје коже. Листови од тог материјала, исписани су на једној страни, сечени да буду исте величине, а потом су на једном крају спајани кожним копчама и повезани у књиге.

Међутим, књиге налик на данашње први пут су направљене, у средњем веку. Четири комада велина савијена су тако да је сваки творио по два листа. Ти комади су онда стављени један у други, па се добијало 8 спојених листова, који се називају свезак. Они су се затим слали писару који ће исписати текст. Писар је раздвајао листове и писао страницу по страницу. Велин је био дебео, тако да се могло писати са обје стране.

Идући корак било је слање исписаних свезака књиговезцу, да од њих направи књигу. Он их је прошивао дебелим концем, потом је правио дрвене корице, па је крајеве конца провлачио кроз рупе избушене на дашчицама, и на тај начин спајао странице на корицама. На крају је лепио велики комад коже на споју исписаних одељака и дрвених корица. Касније је повезивање усавршено. Пронађени су нови начини да се књига украси и боље сачува.

Средњовековне књиге су већином биле Библије, проповеди и остали верски списи. Иза тога су се појавиле и књиге с подручја права, медицине, природних наука, а још касније и неколико летописа и романа. Највећи број књига у средњем веку писан је на латинском језику.

Књиге су почели штампати у 15. веку а пионир технике штампања је био Јохан Гутенберг.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :