Društvo spektakla
Društvo spektakla (fran. La société du spectacle) je filozofski rad iz 1967. godine i marksistička kritička teorija Gi Debora, u kojoj autor razvija i predstavlja koncept Spektakla. Knjiga se smatra važnim tekstom Situacionističke internacionale. Debor objavljuje sledeću knjigu Komentari o Društvu spektakla 1988. godine.
Sažetak[uredi | uredi izvor]
Rad čini niz od 221 teze. Svaka sadrži približno jedan paragraf.
Degradacija ljudskog života[uredi | uredi izvor]
Debor prati razvoj modernog društva u kome je autentični društveni život zamenjen njegovom reprezentacijom: "Sve što je nekada bilo neposredno doživljavano, udaljeno je u predstavu".[1] Debor tvrdi da se istorija društvenog života može shvatiti kao "degradacija postojanja u jednostavno pojavljivanje." Smatra da se "ljudsko ostvarenje više ne izjednačava sa onim što neko jeste, već sa onim što poseduje." [2]
Spektakl je obrnuta slika društva u kojoj su odnosi između roba zamenili odnose između ljudi, u kojima je pasivna identifikacija sa spektaklom zamenila istinsku aktivnost. "Spektakl nije samo skup slika", piše Debor, "pre svega, to je društveni odnos između ljudi posredovan slikama." [3]
U svojoj analizi društva spektakla, Debor primećuje da je kvalitet života osiromašen, sa primetnim nedostatkom autentičnosti i degradacijom znanja, kao i ometanjem kritičke misli.[4] Debor analizira upotrebu znanja radi smanjenja uticaja realnosti: spektakl sprečava pojedince da shvate da je društvo spektakla samo trenutak u istoriji[2], koji se može preokrenuti kroz revoluciju.[5]
Cilj i predlog Debora je "probuditi posmatrača koji je omamljen spektakulranim slikama", "kroz radikalne akcije u obliku konstruktivnih situacija", "situacija koje donose revolucionarno preuređivanje života, politike i umetnosti".
Masovni mediji i fetišizam robe[uredi | uredi izvor]
Društvo spektakla predstavlja kritiku savremene potrošačke kulture i fetišizma robe, koji se bavi pitanjima kao što su otuđenje od klase, kulturološka homogenizacija i masovni mediji.
Kada je Debor rekao da je "sve što je nekada bilo neposredno doživljavano, postalo puko predstavljanje", on misli na centralni značaj imidža u savremenom društvu. Slike, kaže Debor, zamenile su stvarnu ljudsku interakciju.[1]
U svojoj 36. tezi, Debor predstavlja fetišizam robe kao "dominaciju vidljivih i nevidljivih stvari nad društvom," i dodaje da ta pojava "svoj vrhunac dostiže u spektaklu, u kojem sav stvarni svet biva zamenjen izborom slika projektovanih iznad njega, i kojima ipak uspeva da se nametnu kao jedina stvarnost."[6]
U potrošačkom društvu, društveni život nije o životu, već o onome što poseduje; spektakl koristi sliku da prenese ono što ljudi trebaju i moraju imati.[7]
"U potpuno izokrenutom svetu, istinito je trenutak lažnog.".[8]
Poređenje religije i marketinga[uredi | uredi izvor]
Debor takođe ističe ravnopravnost između uloge marketinga masovnih medija u sadašnjosti i uloge religija u prošlosti.[9] Širenje slika robe u masovnim medijima proizvodi "talase entuzijazma za određeni proizvod" što rezultira opčinjenošću robe kao takve, "čija upotreba postaje sama sebi svrha".[10]
Debor dalje tvrdi da je "nasleđe religije i porodice (ova druga je i dalje glavni mehanizam za prenošenje klasne vladavine s generacije na generaciju),sa svom moralnom represijom koju nameću te dve institucije, može spojiti s razmetljivom težnjom ka zemaljskim nagradama, upravo zato što život u ovakvom svetu ostaje represivan i nudi samo lažne nagrade."[11]
"Medijske zvezde su spektakularne predstave živih ljudskih bića, projekcija opšte banalnosti u slike mogućih uloga. Kao specijalisti za prividni život, zvezde služe kao objekti poistovećivanja."[12]
Prevodi[uredi | uredi izvor]
- Preveo Fredi Perlman (Black & Red, 1970; prepravljeno izdanje 1977).
- Preveo Donald N. Smit (Zone, 1994).
- Preveo Ken Knab (Rebel Press, 2004).
- Preveo Aleksa Golijanin uz pomoć Slavice M. (Anarhistička biblioteka, 2003).
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Debor (1970), teza br. 1
- ^ a b Debor (1970), teza br. 11
- ^ Debor (1970), teza br. 4
- ^ Na primer: - iz teze br. 19: "konkretni život ljudi sveden na spekulativni univerzum" - iz teze br. 16: "Spektakl je u stanju da podredi sebi ljude, upravo zato što ih je ekonomija već potpuno podredila svojim ciljevima." - iz teze br. 192: "Kritička istina te destrukcije – stvarni život moderne poezije i umetnosti – očigledno je potisnuta, jer spektakl, čija je funkcija da istoriju sahrani u kulturi."
- ^ Debor (1970), teza br. 143
- ^ Debor (1970), teza br. 36
- ^ Debor (1970), teza br. 17
- ^ Debor (1970), teza br. 9
- ^ Debor (1970), iz teze br. 20: "Spektakl je materijalna rekonstrukcija religiozne iluzije".
- ^ Debor (1970), iz teze br. 67
- ^ Debor (1970), iz teze br. 59
- ^ Debor (1970), teza br. 60
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Debor, Gi (1970). Društvo spektakla. Black & Red.
- Debor, Gi (2003). Društvo spektakla. Beograd: prevod, Anarhistička biblioteka.