Pređi na sadržaj

Eidetička memorija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Eidetička memorija (/aɪˈdɛtɪk/ eye-DET-ik), poznata i kao fotografsko pamćenje i totalno sećanje, je sposobnost da se slika iz sećanja prizove sa visokom preciznošću - barem na kratak vremenski period - nakon što se vidi samo jednom[1] i bez korišćenja mnemotičnog uređaja.[2]

Iako se termini eidetičko pamćenje i fotografsko pamćenje popularno koriste naizmenično,[1] oni se takođe razlikuju, pri čemu se eidetičko pamćenje odnosi na sposobnost da se objekat vidi nekoliko minuta nakon što više nije prisutan,[3][4] a fotografsko pamćenje se odnosi na sposobnost prisjećanja stranica tekst ili brojevi, ili slično, sa velikim detaljima.[5] Kada se razlikuju koncepti, navodi se da se eidetičko pamćenje javlja kod malog broja dece[3][6] i generalno se ne nalazi kod odraslih, dok pravo fotografsko pamćenje nikada nije dokazano.[7][8]

Reč edeičko potiče iz grčke reči εἶδος "vidljiva forma".[9]

Eidetička i fotografička[uredi | uredi izvor]

Termini eidetičko pamćenje i fotografsko pamćenje se obično koriste naizmenično,[1] ali se takođe razlikuju.[5][7] Naučnica Anet Kujavski Tejlor je izjavila: "U eidetičkom pamćenju, osoba ima skoro veran snimak mentalne slike ili fotografiju događaja u svom sećanju. Međutim, eidetičko pamćenje nije ograničeno na vizuelne aspekte pamćenja i uključuje slušna sećanja, kao i različita senzorna aspekte u nizu stimulusa povezanih sa vizuelnom slikom."[10] Autor Endrju Hadmon je prokomentarisao: „Primeri ljudi sa pamćenjem sličnim fotografiji su retki. Eidetičke slike su sposobnost da se slika pamti sa toliko detalja, jasnoće i preciznosti da izgleda kao da se slika još uvek percipira. nije savršena, jer je podložna izobličenjima i dodacima (poput epizodnog pamćenja), a vokalizacija ometa pamćenje."[6]

„Eidetičari“, kako se zovu oni koji poseduju ovu sposobnost, izveštavaju o živopisnoj naknadnoj slici koja se zadržava u vidnom polju sa njihovim očima kao da skeniraju sliku kako je opisana.[11][12] Za razliku od uobičajenih mentalnih slika, eidetičke slike se projektuju spolja, doživljavaju kao „tamo napolju“, a ne u umu. Živost i stabilnost slike počinju da blede u roku od nekoliko minuta nakon uklanjanja vizuelnog stimulusa.[4] Lilienfeld je rekao: „Ljudi sa eidetičkim pamćenjem mogu navodno da drže vizuelnu sliku u svom umu sa takvom jasnoćom da je mogu opisati savršeno ili skoro savršeno..., baš kao što možemo da opišemo detalje slike neposredno pred nama sa skoro savršenom tačnost“.[13]

Nasuprot tome, fotografsko pamćenje se može definisati kao sposobnost prisećanja stranica teksta, brojeva ili sličnog, sa velikim detaljima, bez vizuelizacije koja dolazi sa eidetičkom memorijom.[5] Može se opisati kao sposobnost da se nakratko pogleda stranica sa informacijama, a zatim je savršeno izrecituje iz sećanja. Nikada nije dokazano da postoji ova vrsta sposobnosti.[7][8]

Prevalencija[uredi | uredi izvor]

Eidetsko pamćenje se obično nalazi samo kod male dece, jer ga praktično nema kod odraslih.[7][6] Hadmon je izjavio: „Deca poseduju daleko više kapaciteta za eidetičke slike od odraslih, što sugeriše da razvojna promena (kao što je sticanje jezičkih veština) može poremetiti potencijal za eidetičke slike.[6] Eidetičko pamćenje je pronađeno kod 2 do 10 procenata dece uzrasta od 6 do 12 godina. Pretpostavlja se da usvajanje jezika i verbalne veštine omogućavaju starijoj deci da razmišljaju apstraktnije i da se tako manje oslanjaju na sisteme vizuelnog pamćenja. Opsežna istraživanja nisu uspela da pokažu dosledne korelacije između prisustva eidetičkih slika i bilo koje kognitivne, intelektualne, neurološke ili emocionalne mere.[14]

Nekoliko odraslih osoba ima fenomenalna sećanja (ne obavezno na slike), ali njihove sposobnosti takođe nisu povezane sa nivoom njihove inteligencije i obično su visoko specijalizovane. U ekstremnim slučajevima, poput onih kod Solomona Šereševskog i Kim Pika, veštine pamćenja navodno mogu da ometaju društvene veštine.[15] Šereševski je bio obučeni mnemoničar, a ne eidetički pamćenje, i ne postoje studije koje potvrđuju da li je Kim Pik imala istinsko eidetičko pamćenje.

Prema Hermanu Goldstinu, matematičar Džon fon Nojman je bio u stanju da iz sećanja prizove svaku knjigu koju je ikada pročitao.[16]

Skepticizam[uredi | uredi izvor]

Skepticizam u pogledu postojanja eidetičkog pamćenja podgrejao je oko 1970. Čarls Stromajer, koji je proučavao svoju buduću ženu Elizabetu, koja je tvrdila da može da se seti poezije napisane na stranom jeziku koji nije razumela godinama nakon što je prvi put videla pesmu. Takođe je naizgled mogla da se seti nasumičnih tačaka sa takvom vernošću da kombinuje dva uzorka iz sećanja u stereoskopsku sliku.[17][18] Ona je i dalje jedina dokumentovana osoba koja je prošla takav test. Međutim, metode koje se koriste u postupcima testiranja mogu se smatrati upitnim (posebno imajući u vidu izuzetnu prirodu tvrdnji koje se iznose),[19] kao i činjenica da se istraživač oženio svojim subjektom. Pored toga, činjenica da testovi nikada nisu ponovljeni (Elizabet je dosledno odbijala da ih ponovi)[7] izaziva dodatnu zabrinutost za novinara Džošuu Foera koji je istraživao slučaj u članku iz 2006. u časopisu Slejt, koncentrišući se na slučajeve nesvesnog plagijata, tvrdi da, od ljudi koji su rigorozno naučno testirani, niko ko tvrdi da ima dugotrajno eidetičko pamćenje nije dokazao ovu sposobnost.[20][7]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

  • Ajumu – šimpanza čiji je učinak u testovima kratkoročnog pamćenja bolji od studenata
  • Hiperfantazija – sposobnost stvaranja izuzetno živopisnih mentalnih slika
  • Sveznanje – posebno u budizmu gde adepti stiču sposobnost da znaju „tri puta“ (prošlost, sadašnjost i budućnost)
  • Sinaptička plastičnost – sposobnost promene snage sinapse

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v The terms eidetic memory and photographic memory are often used interchangeably:
  2. ^ „Eidetic imagery: visual phenomenon”. Encyclopaedia Britannica (na jeziku: engleski).  Nepoznati parametar |entry-url= ignorisan (pomoć);
  3. ^ a b Eidetic image | psychology, Encyclopædia Britannica online
  4. ^ a b „Mental Imagery > Other Quasi-Perceptual Phenomena (Stanford Encyclopedia of Philosophy)”. plato.stanford.edu. Arhivirano iz originala 2007-06-09. g. Pristupljeno 2016-04-30. 
  5. ^ a b v Anthony Simola (2015). The Roving Mind: A Modern Approach to Cognitive Enhancement. ST Press. str. 117. ISBN 978-0-692-40905-3. Pristupljeno 10. 5. 2016. 
  6. ^ a b v g Andrew Hudmon (2009). Learning and Memory. Infobase Publishing. str. 52. ISBN 978-1-4381-1957-1. Pristupljeno 10. 5. 2016. 
  7. ^ a b v g d đ Foer, Joshua (2006-04-27). „Kaavya Syndrome”. Slate. Pristupljeno 2022-02-07. 
  8. ^ a b „Does Photographic Memory Exist?”. Scientific American. januar 2013. doi:10.1038/scientificamericanmind0113-70a. 
  9. ^ „Eidetic”. American Heritage Dictionary, 4th ed. 2000. Arhivirano iz originala 2001-03-17. g. Pristupljeno 2007-12-12. 
  10. ^ Annette Kujawski Taylor (2013). Encyclopedia of Human Memory [3 volumes]. ABC-CLIO. str. 1099. ISBN 978-1-4408-0026-9. Pristupljeno 10. 5. 2016. 
  11. ^ Searleman, Alan; Herrmann, Douglas J. (1994). Memory from a Broader Perspective. McGraw-Hill. str. 313. ISBN 978-0-07-028387-9. 
  12. ^ „The Truth About Photographic Memory”. Psychology Today. Pristupljeno 2016-04-30. 
  13. ^ Scott Lilienfeld; Steven Jay Lynn; Laura Namy; Nancy Woolf; Graham Jamieson; Anthony Marks; Virginia Slaughter (2014). Psychology: From Inquiry to Understanding. Pearson Higher Education. str. 353. ISBN 978-1-4860-1640-2. Pristupljeno 10. 5. 2016. 
  14. ^ Haber, Ralph Norman (decembar 1979). „Behavioral and Brain Sciences – Abstract – Twenty years of haunting eidetic imagery: where's the ghost?”. Behavioral and Brain Sciences. 2 (4): 583—594. S2CID 145663980. doi:10.1017/S0140525X00064542. 
  15. ^ Barber, Nigel (22. 12. 2010). „Remembering everything? Memory searchers suffer from amnesia!”. Psychology Today. Sussex. Pristupljeno 10. 7. 2013. 
  16. ^ Goldstine, Herman (1980). The Computer from Pascal to von Neumann. Princeton University Press. str. 167. ISBN 0-691-02367-0. 
  17. ^ Stromeyer, C. F.; Psotka, J. (1970). „The detailed texture of eidetic images”. Nature. 225 (5230): 346—49. Bibcode:1970Natur.225..346S. PMID 5411116. S2CID 4161578. doi:10.1038/225346a0. 
  18. ^ „Thomas, N.J.T. (2010). Other Quasi-Perceptual Phenomena.”. Arhivirano iz originala 09. 06. 2007. g.  In The Stanford Encyclopedia of Philosophy.
  19. ^ Blakemore, C., Braddick, O., & Gregory, R.L. (1970). Detailed Texture of Eidetic Images: A Discussion. Nature, 226, 1267–1268.
  20. ^ Stromeyer III, Charles (1970). „Adult Eidetiker” (PDF). Psychology Today: 76—80. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Еидетичка_меморија&oldid=27859519”