El Nabigha

El Nabigha (arap. النابغة الذبياني / al-Nābighah al-Dhubiyānī; pravo ime Zijad ibn Muavijah; 535 – c 604. n.e.), bio je jedan od poslednjih arapskih pesnika iz predislamskog vremena. "Al-Nabigha" znači "genije" na arapskom jeziku.

Njegovo pleme, Banu Dubjan, pripadalo je okrugu u blizini Meke, ali je on većinu svog vremena provodio na sudovima Hiri i kod Gasanida. U Hiri je službovao pod Mundirom III i pod njegovim naslednikom do 562.

Nakon boravka na Gasanidskom dvoru, vratio se u Hiru koja se nalazila pod Numanom III. Međutim, on je bio prisiljen da beže Gasanidima, zbog nekih stihova koje je napisao o kraljici, ali se vratio ponovo oko 600 godine. Kada je Numan umro nekih pet godina kasnije, povukao se u svoje pleme , gde je postao poznat kao Elias iz zemlje Bišare (ذووب الياس من ارض البشارة) (kao što je opisao El Makrizi).

Datum njegove smrti nije siguran, ali izgleda da nije poznavao islam. Njegove pesme se uglavnom sastoje od eulogija i satira, a odnose se na sukob Hire i Gasanida, i Banu Absa i Banu Dubiana. On je jedan od šest eminentnih predislamskih pesnika čije su pesme sakupljene pre sredine II veka islama i smatrane su standardom arapske poezije; neki pisci smatraju ga prvim od šest. Ovi pesnici su napisali dugačke pesme uporedive sa epskim pesmama poznatim pod imenom Mo`allakat معلقات, od kada su bile okačene na zidovima Kabe za sve koji se divili i čitali. El Nabigah je poznat po tome što je pesniu El Hansi dao njeno ime.

Njegove pesme je priredio Vilhelm Ahlvardt u Dijansima šestih drevnih arapskih pesnika (London, 1870), a posebno H. Derenbourg (Pariz, 1869, reprint iz Journal asiatique za 1868).