Геније

С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Геније (ТВ серија).

Геније (лат. genius = Гениј, је човеков дух заштитник) Изузетно интелектуално, духовно и стваралачки обдарена особа која је задужила човечанство својим делима у области науке, културе, уметности, политике и сл.[1] У чисто техничком смислу, термин означава особу која на тесту интелигенције има IQ већи од 140.[2] У целокупној популацији број таквих људи креће се између 0,5 и 1,0%.

Геније је особа која показује изузетну интелектуалну способност, креативну продуктивност, универзалност у жанровима или оригиналност, типично до степена који је повезан са постизањем нових открића или напретком у домену знања. Генији могу бити полимате који се истичу у многим различитим предметима[3] или могу показати висока достигнућа у само једној врсти активности.[4]

Не постоји научно прецизна дефиниција генија.[5] Понекад се генијалност повезује са талентом, али неколико аутора као што су Чесаре Ломбросо и Артур Шопенхауер систематски разликују ове појмове.[6] Волтер Ајзаксон, биограф многих познатих генија, објашњава да иако висока интелигенција може бити предуслов, најчешћа особина која заправо дефинише генија може бити изузетна способност примене креативности и маштовитог размишљања у скоро свакој ситуацији.[3]

Математичар Сриниваса Рамануџан, којег многи сматрају за генија. Дао је значајан допринос математици упркос оскудном формалном образовању.[7]

Геније по Канту[уреди | уреди извор]

Лепу уметност може произвести само геније. „Геније је таленат којим природа прописује уметности правило“. Он поседује урођене душевне диспозиције помоћу којих ствара законе уметности. Лепа уметност је искључиво производ генија, истиче Кант. Али како одредити генија?

Тумачење и процењивање лепог подразумева добар укус. Произвођење лепог припада генију. Наравно, укус је неопходан генију, али постоје генијална дела лишена укуса. Да би се произвело уметничко дело није довољно поседовати укус већ и снажну имагинацију, дух и разум. Код генија се сва ова својства стичу у највишој мери. Пошто лепа уметност није у стању да самој себи даде правила, а пошто без тих правила није уметност могућа, то је лепа уметност могућа само као творевина генија.

Услови генијалности су пре свега оригиналност или дар да субјект произведе оно за шта не може бити прописано никакво правило. Творевине генија морају бити узорак тј. морају бити јединствене и егземпларне. Иако саме нису проистекле из подражавања ове творевине морају другима служити за подражавање. Геније није у стању да опише смисао онога што ствара, али поступа као природа која даје правила без објашњења. Уметничко стварање је превасходно несвесно и према томе правила стварања су несаопштљива и непоновљива. Природа сама управља генијем и служи се његовим талентом прописујући правила уметности. Помоћу генија се не могу прописати правила науци већ искључиво лепој уметности. Према томе, геније је личност „нарочитог духа, који је дат човеку при рођењу, који га штити и руководи, а од чијег надахнућа потичу све оригиналне идеје“.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „What Makes a Genius? The World's Greatest Minds Have One Thing in Common”. Time. Приступљено 2021-01-27. 
  2. ^ Mejia, Zameena (2017-10-12). „As leaders in DC squabble over who's smarter, here's the IQ score Warren Buffett says is all you need to succeed”. CNBC (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-27. 
  3. ^ а б „What Makes a Genius? The World's Greatest Minds Have One Thing in Common”. Time (на језику: енглески). Приступљено 18. 2. 2022. 
  4. ^ Cox, Catherine M. (1926). The Early Mental Traits of 300 Geniuses. Genetic Studies of Genius Volume 2. Stanford (CA): Stanford University Press. ISBN 0-8047-0010-9. LCCN 25008797. OCLC 248811346. Lay summary (18. 2. 2022).
  5. ^ „Can We Define Genius? | Psychology Today”. www.psychologytoday.com (на језику: енглески). Приступљено 18. 2. 2022. 
  6. ^ Schopenhauer, Arthur (1909) [First published 1818]. The World as Will and Idea Volume 3. Translated by Haldane, R. B. London: Kegan Paul, Trench, Trübner & Co. str. 158.
  7. ^ „Mathematical proof reveals magic of Ramanujan's genius”. New Scientist. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]