Zabija

Zabija (1370-tih - posle 1403) je bila vizantijska princeza, vanbračna ćerka Manojla II Paleologa.

Biografija

Zabija je bila udata za Đenovljanina Ilariona Doriju. Pominje se u putopisu kastiljanskog poslanika Ruja Gonzalesa Klaviha koji je 1403. godine posetio Carigrad. O svom boravku ostavio je svedočanstvo. Car mu je obezbedio vodiča, Ilariona Doriju, koga Klaviho opisuje kao zeta cara Manojla, odnosno muža njegove vanbračne ćerke. Dorija je bio značajna ličnost u vizantijskoj diplomatiji; u pregovorima sa Zapadom. Dokument iz 1392. godine svedoči o njegovom prelasku u pravoslavnu veru. Ovo je verovatno vezano za njegovu ženidbu. Zabija se, dakle, udala oko 1390. godine. Verovatno je rođena sedamdesetih godina 14. veka. Donald Nikol je smatrao da je ljubavnica Manojla, Zabijina majka, pripadala rodu Dermokaitesa. Mavgoržata Donbrovska je pretpostavila da je Manojlo upoznao Zabijinu majku u Veneciji 1370. godine. Karl Hopf piše da je Zabija imala tri kćeri: Izabelu, udatu za osmanskog princa Mustafu, Manfredinu, udatu za Jovana Hrisolorosa i neimenovanu ćerku udatu za Georgija Saula. Takođe daje podatak i o Manfredinoj kćeri Teodori udatoj za Frančeska Filelfa. Halkokondil piše o braku Dorijine ćerke čije ime ne navodi i Sulejmana, turskog princa. Postoje izvorna svedočanstva i o braku njihove ćerke i Mustafe, sina Mehmeda I. Georgije Sfragnec piše o Georgiju Izaulu, zetu Ilariona Dorije.

Izvori

• Miloš Cvetković; Vanbračna deca careva dinastije Paleolog; Zbornik radova vizantološkog instituta 42/2 (2012), 397-412