Zaostavština Olje Ivanjicki
Zaostavština Olje Ivanjicki je legat multimedijalnog umetničkog stvaralaštva, i druge lične imovine priznate umetnice Olje Ivanjicki na polju slikarstva, vajarstva, modnog dizajna, arhitekture i poezije u Srbiji i svetu,[1] koji je ona u svom usmenom testamentu zaveštala srpskom narodu. Zaostavštinu čine, slike skulptura crteži, kao i lični predmeti koji su činili deo Oljine svakodnevice i bili neiscrpan izvor inspiracije za njen umetnički rad.[2]
Imovina Olje Ivanjicki posle njene smrti[uredi | uredi izvor]
Celokupna imovina Olje Ivanjicki posle njene smrti 24. juna 2009. jedno vreme je čuvana u njenom ateljeu, u 38 kvadrata, u kome je umetnica i živela, na Kosančićevomj Vencu 19 u Beogradu. Iz bezbednosnih razloga, visokih troškova čuvanja i oduzimanja objekta od strane Grada Beograda, imovina je smeštena u depoe Istorijskog muzeja Srbije, gde čeka razrešenje konačnog smeštaja umetničine zaostavštine umetnice.
Spisak zaostavštine[uredi | uredi izvor]
Prema izjavi direktorke Fonda „Olge Olje Ivanjicki”, Suzane Spasić, najbliža Oljina saradnica, posle smrti umetniice od Oljine imovine (nakon čijeg popisa je nastala knjiga od 160 strana), ostalo je zaveštano:
- 729 slika i crteža
- 27 skulptura i instalacija,
- 73 komada stilskog nameštaja,
- 14 lampi,
- 32 komada srebrnih i posrebrenih poslužavnika,
- 211 čaša, posuda i drugih predmeta,
- 65 staklenih pritiskača za papir, kolekcija,
- 1.148 knjiga,
- 28 svećnjaka,
- 32 bunde i osam krznenih šalova,
- Dvogled, starinske pegle, escajg tehnički uređaji,
- 2 automobila (koja se trenutno čuvaju u Muzeju automobila u Beogradu)
- Novac koji je nađen u kući umetnice u iznosu od 43.000 evra, 13.724 dolara, 200 funti i 500 rubalja.
- Oljini devizni i dinarski računi u dve banke u Srbiji i jedan dolarski nalog u inostranstvu (nepoznatog iznosa).[3]
Kontroverze oko zaostavštine Olje Ivanjicki[uredi | uredi izvor]
Od smrti Olje Ivanjicki, do početka 2017. godine, i dalje traje borba za njeno nasledstvo pred beogradskim Višim sudom između Republike Srbije i fonda „Olga Olja Ivanjicki”, jer je država osporila usmeni testament slikarke, i činjenicu da je za života osnovala fond, čiji je krajnji cilj bio da napravi stalnu postavku njenih dela kako bi sve vreme bila dostupna ljubiteljima njene umetnosti.[3]
| „ | Olja Ivanjicki je za života više puta rekla da želi sve što je stvorila i sačuvala da ostavi narodu, ta njena poslednja želja nije uslišena. Tako se pitanje zaostavštine godinama razvlači na sudu, državni novac se troši na čuvanje imovine, koja nije dostupna javnosti, a mere o zaštiti te iste imovine su samo privremene.[3] | ” |
Situaciju su dodatno zakomplikovali u ostavinskoj raspravi i brojni „ljubavnici ili kumovi” umetnice koji su, čak da bi osporili Fond, sebi dozvolili smelost da tvrde da je Olja bila skoro pa maloumna i izmanipulisana, što je u delu javnosti izazvalo šok.[3]
Gotovo da je izvesno da će ceo legat Olje Ivanjicki pripasti državi, ili gradu Beogradu, a kako će se oni u sadašnjim teškim materijalnim uslovima za kulturu u Srbiji snaći ostaje da se po završetku postupka to vidi?[3]
Jedino što je važno, za poštovaoce i ljubitelje Oljinog stvaralaštva, u Srbiji je:
| „ | ...da se ispoštuje poslednja slikarkina volja, koja je jasna - da sva njena dela, koja je ostavila svojim sugrađanima, budu uvek dostupna. Da se napravi stalna postavka, u kojoj će moći da uživaju svi ljubitelji njene umetnosti.[3] | ” |
Izložba „Zaostavština Olje Ivanjicki” u Istorijskom muzeju Srbije (2017)[uredi | uredi izvor]
Izložba „Zaostavština Olje Ivanjicki” svečano otvorena u martu 2017. godine, premijerno je prikazivanje umetnicine zaostavštine, nakon njene smrti 2009. godine, kojom njeni tvorci nastoje da srpsku javnost podsete na pitanje trajnog rešenja smeštaja i prezentacije Oljine zaostavštine, koja je do okončana sudskog procesa dodeljena na privremeno čuvanje Istorijskom muzeju Srbije.[4]
Ova muzejska postavka sa oko 200 umetničkih slika, skulptura i crteža iz svih perioda njenog stvaralaštva, kao i ličnih predmeta (fotografije, fonoteka, nameštaj, kolekcija čaša i svećnjaka itd) koji su činili deo njene svakodnevice i bili neiscrpan izvor inspiracije za umetnički rad, do danas je najobimniji presek Oljinog raznovrsnog umetničkog stvaralaštva na polju slikarstva, vajarstva, modnog dizajna, arhitekture i poezije.
Takođe po prvi put su u posebnom delu galerije rekonstruisani delovi njenog ateljea sa autentičnim nameštajem i ličnim predmetima.
U Muzeju i u Fondu očekuju da će ova impozantna izložba inspirisati nadležne u Beogradu i Srbiji da se pitanje stalne postavke zaoštavštine Olje Ivanjicku što pre konačno reši.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Protić, B. Miodrag (1970). „Olja Ivanjicki”. Srpsko slikarstvo XX veka, Tom 2. - Biblioteka Sinteze (na jeziku: (srpski)). YU-Beograd: Nolit. str. 533.
- ^ „Olga Olja Ivanjicki, slikar, skulptor, pesnik, arhitekta, dizajner, kostimograf, modni kreator, multimedijalna licnost”. Fond Olge Olje Ivanjicki. Pristupljeno 27. 3. 2017.
- ^ a b v g d đ Karović, Boban. „Čerupanje Olje Ivanjicki: Od lažnih kumova i ljubavnika do države, svi se bore za imovinu umetnice”. 2015. Adria Media Group d.o.o. Arhivirano iz originala 28. 03. 2017. g. Pristupljeno 27. 3. 2017.
- ^ „Izložba „Zaostavština Olje Ivanjicki””. Istorijskom muzeju Srbije, 2017. Pristupljeno 30. 3. 2017.