Заоставштина Оље Ивањицки
Заоставштина Оље Ивањицки је легат мултимедијалног уметничког стваралаштва, и друге личне имовине признате уметнице Оље Ивањицки на пољу сликарства, вајарства, модног дизајна, архитектуре и поезије у Србији и свету,[1] који је она у свом усменом тестаменту завештала српском народу. Заоставштину чине, слике скулптура цртежи, као и лични предмети који су чинили део Ољине свакодневице и били неисцрпан извор инспирације за њен уметнички рад.[2]
Имовина Оље Ивањицки после њене смрти[уреди | уреди извор]
Целокупна имовина Оље Ивањицки после њене смрти 24. јуна 2009. једно време је чувана у њеном атељеу, у 38 квадрата, у коме је уметница и живела, на Косанчићевомј Венцу 19 у Београду. Из безбедносних разлога, високих трошкова чувања и одузимања објекта од стране Града Београда, имовина је смештена у депое Историјског музеја Србије, где чека разрешење коначног смештаја уметничине заоставштине уметнице.
Списак заоставштине[уреди | уреди извор]
Према изјави директорке Фонда „Олге Оље Ивањицки”, Сузане Спасић, најближа Ољина сарадница, после смрти уметниице од Ољине имовине (након чијег пописа је настала књига од 160 страна), остало је завештано:
- 729 слика и цртежа
- 27 скулптура и инсталација,
- 73 комада стилског намештаја,
- 14 лампи,
- 32 комада сребрних и посребрених послужавника,
- 211 чаша, посуда и других предмета,
- 65 стаклених притискача за папир, колекција,
- 1.148 књига,
- 28 свећњака,
- 32 бунде и осам крзнених шалова,
- Двоглед, старинске пегле, есцајг технички уређаји,
- 2 аутомобила (која се тренутно чувају у Музеју аутомобила у Београду)
- Новац који је нађен у кући уметнице у износу од 43.000 евра, 13.724 долара, 200 фунти и 500 рубаља.
- Ољини девизни и динарски рачуни у две банке у Србији и један доларски налог у иностранству (непознатог износа).[3]
Контроверзе око заоставштине Оље Ивањицки[уреди | уреди извор]
Од смрти Оље Ивањицки, до почетка 2017. године, и даље траје борба за њено наследство пред београдским Вишим судом између Републике Србије и фонда „Олга Оља Ивањицки”, јер је држава оспорила усмени тестамент сликарке, и чињеницу да је за живота основала фонд, чији је крајњи циљ био да направи сталну поставку њених дела како би све време била доступна љубитељима њене уметности.[3]
| „ | Оља Ивањицки је за живота више пута рекла да жели све што је створила и сачувала да остави народу, та њена последња жеља није услишена. Тако се питање заоставштине годинама развлачи на суду, државни новац се троши на чување имовине, која није доступна јавности, а мере о заштити те исте имовине су само привремене.[3] | ” |
Ситуацију су додатно закомпликовали у оставинској расправи и бројни „љубавници или кумови” уметнице који су, чак да би оспорили Фонд, себи дозволили смелост да тврде да је Оља била скоро па малоумна и изманипулисана, што је у делу јавности изазвало шок.[3]
Готово да је извесно да ће цео легат Оље Ивањицки припасти држави, или граду Београду, а како ће се они у садашњим тешким материјалним условима за културу у Србији снаћи остаје да се по завршетку поступка то види?[3]
Једино што је важно, за поштоваоце и љубитеље Ољиног стваралаштва, у Србији је:
| „ | ...да се испоштује последња сликаркина воља, која је јасна - да сва њена дела, која је оставила својим суграђанима, буду увек доступна. Да се направи стална поставка, у којој ће моћи да уживају сви љубитељи њене уметности.[3] | ” |
Изложба „Заоставштина Оље Ивањицки” у Историјском музеју Србије (2017)[уреди | уреди извор]
Изложба „Заоставштина Оље Ивањицки” свечано отворена у марту 2017. године, премијерно је приказивање уметницине заоставштине, након њене смрти 2009. године, којом њени творци настоје да српску јавност подсете на питање трајног решења смештаја и презентације Ољине заоставштине, која је до окончана судског процеса додељена на привремено чување Историјском музеју Србије.[4]
Ова музејска поставка са око 200 уметничких слика, скулптура и цртежа из свих периода њеног стваралаштва, као и личних предмета (фотографије, фонотека, намештај, колекција чаша и свећњака итд) који су чинили део њене свакодневице и били неисцрпан извор инспирације за уметнички рад, до данас је најобимнији пресек Ољиног разноврсног уметничког стваралаштва на пољу сликарства, вајарства, модног дизајна, архитектуре и поезије.
Такође по први пут су у посебном делу галерије реконструисани делови њеног атељеа са аутентичним намештајем и личним предметима.
У Музеју и у Фонду очекују да ће ова импозантна изложба инспирисати надлежне у Београду и Србији да се питање сталне поставке заоштавштине Оље Ивањицку што пре коначно реши.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Протић, Б. Миодраг (1970). „Оља Ивањицки”. Српско сликарство XX века, Том 2. - Библиотека Синтезе (на језику: (српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 533.
- ^ „Olga Olja Ivanjicki, slikar, skulptor, pesnik, arhitekta, dizajner, kostimograf, modni kreator, multimedijalna licnost”. Fond Olge Olje Ivanjicki. Приступљено 27. 3. 2017.
- ^ а б в г д ђ Karović, Boban. „Čerupanje Olje Ivanjicki: Od lažnih kumova i ljubavnika do države, svi se bore za imovinu umetnice”. 2015. Adria Media Group d.o.o. Архивирано из оригинала 28. 03. 2017. г. Приступљено 27. 3. 2017.
- ^ „Изложба „Заоставштина Оље Ивањицки””. Историјском музеју Србије, 2017. Приступљено 30. 3. 2017.