Pređi na sadržaj

Zapošljavanje izbeglica

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Zapošljavanje izbeglica se odnosi na zapošljavanje izbeglica. Dobijanje pristupa legalno plaćenom poslu može biti uslov za status azila ili državljanstvo u zemlji domaćinu i može se obaviti sa ili bez pomoći nevladinih organizacija. U nekim specifičnim slučajevima, izbeglice takođe mogu dobiti posao od strane nevladinih organizacija dok su na putu do nameravanog odredišta (tako da rade u zemlji između zemlje nameravane destinacije i zemlje porekla). Ovo poslednje se može desiti ako je zemlja odredišta zatvorila svoje granice za migrante i ako ni boravak u zemlji porekla nije opcija (odnosnozbog nedostatka ekonomskih mogućnosti, uticaja klimatskih promena ili nesigurnosti u zemlji porekla).[1]

Integracija izbegličke radne snage[uredi | uredi izvor]

Izbeglice se često suočavaju sa nedovoljnom zaposlenošću, nezaposlenošću i zapošljavanjem u neformalnoj ekonomiji. U tom smislu, mnogi istraživači i praktičari pozivaju ne samo na jednostavno zapošljavanje izbeglica, već i na uspešnu integraciju izbegličke radne snage.[2] Pod integracijom izbegličke radne snage podrazumeva se proces u kome se izbeglice uključuju u ekonomske aktivnosti (zapošljavanje ili samozapošljavanje), koje su srazmerne profesionalnim ciljevima i prethodnim kvalifikacijama i iskustvom pojedinca i pružaju adekvatnu ekonomsku sigurnost i izglede za napredovanje u karijeri.[2]

Regulative o zapošljavanju izbeglica[uredi | uredi izvor]

Konvenciju o statusu izbeglica potpisalo je 145 zemalja.[3] U zemljama koje su potpisale Konvenciju o statusu izbeglica, izbeglice imaju pravo na radni odnos prema Poglavlju 3.[4] Tri člana u Poglavlju 3 odnose se na zapošljavanje izbeglica.

Razne zemlje takođe mogu imati dodatne uslove ili zakone za dobijanje zaposlenja. Izbeglicama i dalje može biti teško da dobiju legalan posao čak i u zemljama koje su potpisale konvenciju.

Pojedinci obično moraju da imaju status izbeglice pre nego što im se dozvoli da se zaposle. Zemlje obično imaju sopstvene procese azila za davanje statusa izbeglice. U SAD to znači dobijanje odobrenja od strane Programa za prijem izbeglica Sjedinjenih Država.[5] U nekoliko zemalja status izbeglice određuje UNHCR.[6]

Neke zemlje poput Velike Britanije, Australije, Kanade, Čilea, Grčke, Meksika, Norveške i Švedske takođe dozvoljavaju tražiocima azila da dobiju pristup zaposlenju pre nego što dobiju status izbeglice ako ispunjavaju određene uslove.[7] Druge zemlje, kao što je Nemačka, takođe dozvoljavaju pojedincima čiji su zahtevi za izbeglice odbijeni, ali nisu u mogućnosti da se vrate kući da dobiju legalan posao.[7]

Neke zemlje poput Malezije koje nisu potpisnice Konvencije o statusu izbeglica pokazale su spremnost da dozvole zapošljavanje izbeglica.[8] Međutim, u većini zemalja koje nisu potpisnice Konvencije o statusu izbeglica, a posebno u zemljama u razvoju, izbeglicama nije dozvoljeno da rade legalno. Mnoge izbeglice u ovim zemljama i dalje rade, ali to rade u neformalnoj ekonomiji.[9]

Argumenti[uredi | uredi izvor]

Naknade za zapošljavanje izbeglica[uredi | uredi izvor]

Zapošljavanje izbeglica se smatra jednim od načina da se pomogne izbeglicama da se integrišu u zemlju domaćina. Zapošljavanje pomaže da se poveća samopouzdanje izbeglice i zavisnost od socijalnih usluga.[10] Zapošljavanje bi takođe pomoglo da se poveća pristup drugim osnovnim uslugama kao što su zdravstvena zaštita i obrazovanje. To bi dovelo do poboljšanja životnog standarda.[10]

Zapošljavanje izbeglica može koristiti i preduzećima. Izbeglice obično imaju nižu stopu fluktuacije od lokalnog stanovništva i pomaže u smanjenju poslovnih troškova ponovnog zapošljavanja.[11]

Zemlja domaćin obično takođe ima koristi jer izbeglice dobijaju legalno zaposlenje, što pomaže u razvoju privrede i povećanju poreske osnovice. Studije su procenile da je uticaj legalizacije zapošljavanja imigranata na ekonomski rast SAD 0,8% ili oko 15,2 milijarde dolara godišnje.[12] Slična studija u Maleziji procenjuje da će uticaj legalizacije zapošljavanja za izbeglice biti rast BDP-a od 3 milijarde RM do 2024. i povećanje poreskih prihoda od 50 miliona RM.[13] To se dešava kroz različite mehanizme, uključujući povećanu potrošnju od strane izbeglica koje imaju poboljšane prihode.

Shodno tome, očekuje se i da će rast privrede otvoriti nova radna mesta, posebno zbog toga što izbeglice imaju tendenciju da popunjavaju poslove niže tržišnenj vrednosti, što su često i poslovi koje lokalno stanovništvo izbegava u razvijenim zemljama. Ovo čini preduzeća produktivnijima i stvara rast industrije.[14] Takođe podstiče lokalno stanovništvo da se specijalizuje i unapredi na poslove veće vrednosti.[15] Tamo gde je izbeglicama dozvoljeno da započnu posao, one takođe otvaraju radna mesta koja zapošljavaju lokalno stanovništvo.

Poslodavci takođe mogu oklevati da zaposle izbeglice jer im nisu jasni zakoni o zapošljavanju izbeglica u njihovim zemljama i shodno tome zauzimaju konzervativan pristup da ne zapošljavaju izbeglice.[16] Drugi izazovi uključuju nedostatak jasnoće u pogledu trajanja boravka izbeglica i neusklađenost veština poslodavca i izbeglica.[16]

Preduzeća često takođe ne vide poslovni slučaj za zapošljavanje izbeglica. Mnogi gledaju na zapošljavanje izbeglica kao na obavezu društveno odgovornog poslovanja, a ne kao na korist poslovanja.[17]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ In Guatemala, refugees find new calling as park rangers
  2. ^ a b Lee, Eun Su; Szkudlarek, Betina; Nguyen, Duc Cuong; Nardon, Luciara (2020). „Unveiling the Canvas Ceiling: A Multidisciplinary Literature Review of Refugee Employment and Workforce Integration”. International Journal of Management Reviews (na jeziku: engleski). 22 (2): 193—216. ISSN 1468-2370. S2CID 216204168. doi:10.1111/ijmr.12222. 
  3. ^ United Nations High Commissioner for Refugees (2015) States Parties to the 1951 Convention relating to the Status of Refugees and the 1967 Protocol. Available at: https://www.unhcr.org/en-us/refugee-status-determination.html (Accessed: 4 November 2019).
  4. ^ UNHCR (2019a) UNHCR - Convention and Protocol Relating to the Status of Refugees. Available at: https://www.unhcr.org/3b66c2aa10 (Accessed: 4 November 2019).
  5. ^ Poutvaara, P. and Wech, D. (2016) ‘Integrating Refugees into the Labor Market – a Comparison of Europe and the United States’, CESifo DICE Report. Available at: https://www.cesifo-group.de/DocDL/dice-report-2016-4-poutvaara-wech-december.pdf.
  6. ^ UNHCR (2019b) UNHCR - Refugee Status Determination. Available at: https://www.unhcr.org/en-us/refugee-status-determination.html (Accessed: 4 November 2019).
  7. ^ a b UNHCR and OECD (2018) UNHCR - Engaging with employers in the hiring of refugees - A 10-point multi-stakeholder action plan for employers, refugees, governments and civil society. Available at: https://www.unhcr.org/5adde9904 (Accessed: 4 November 2019).
  8. ^ Federico Rodriquez (2018) Harapan’s victory promises hope for refugees. Available at: https://www.malaysiakini.com/letters/426499 (Accessed: 4 November 2019).
  9. ^ The Economics of International Migration. World Scientific Studies in International Economics. 49. 2016. ISBN 978-981-4719-89-6. doi:10.1142/9781. .
  10. ^ a b Clemens, M. et al. (2018) The Economic and Fiscal Effects of Granting Refugees Formal Labor Market Access. Available at: www.cgdev.orgwww.cgdev.org (Accessed: 4 November 2019).
  11. ^ Kallick, D. D. and Roldan, C. (2018) Refugees As Employees: Good Retention, Strong Recruitment.
  12. ^ Ortega, F., Edwards, R. and Hsin, A. (2018) The Economic Effects of Providing Legal Status to DREAMers. Available at: www.iza.org (Accessed: 5 November 2019).
  13. ^ Todd, L., Amirullah, A. and Shin, W. Y. (2019) ‘The Economic Impact of Granting Refugees in Malaysia the Right to Work’. Available at: www.ideas.org.my.
  14. ^ The Economics of International Migration. World Scientific Studies in International Economics. 49. 2016. ISBN 978-981-4719-89-6. doi:10.1142/9781. .
  15. ^ Clemens, M. et al. (2018) The Economic and Fiscal Effects of Granting Refugees Formal Labor Market Access. Available at: www.cgdev.orgwww.cgdev.org (Accessed: 4 November 2019).
  16. ^ a b UNHCR and OECD (2018) UNHCR - Engaging with employers in the hiring of refugees - A 10-point multi-stakeholder action plan for employers, refugees, governments and civil society. Available at: https://www.unhcr.org/5adde9904 (Accessed: 4 November 2019).
  17. ^ OECD and UNHCR (2016) Hiring refugees-What are the opportunities and challenges for employers?.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Запошљавање_избеглица&oldid=25982966”