Zauzimanje Krimskog parlamenta
| Zauzimanje Krimskog parlamenta | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Ruske aneksije Krima | |||||||||
 Trupe bez obeležja u zgradi Vrhovne Rade Autonomne Republike Krim | |||||||||
| |||||||||
| Sukobljene strane | |||||||||
 Rusija |
 Ukrajina | ||||||||
| Komandanti i vođe | |||||||||
Aleksej Djumin Aleksander Popov Sergej Aksjonov |
 Anatolij Mohiljev Oleksandr Turčinov Arsenij Jacenjuk | ||||||||
| Jačina | |||||||||
| 20-120 vojnika | Nepoznato | ||||||||
| Žrtve i gubici | |||||||||
| Bez gubitaka | Bez gubitaka | ||||||||
Zauzimanje Vrhovne rade Autonomne Republike Krim 27. februara 2014. je epizoda krimske krize u kojoj su ruske oružane snage bez obeležja zauzele krimski parlament, što je dovelo do rusko-ukrajinskog rata. Krimsko tužilaštvo je incident ocenilo kao teroristički napad[1].
Pozadina[uredi | uredi izvor]
U februaru 2014. godine, nakon ukrajinske revolucije 2014. kojom je svrgnut ukrajinski predsednik Viktor Janukovič, rusko rukovodstvo je odlučilo da „počne da radi na vraćanju Krima Rusiji“[2]. Dana 25. februara održan je proruski miting koji su organizovali Krimski front i Kozačke organizacije održane su pod zgradom Krimske Vrhovne Rade. Demonstranti su uzvikivali proruske slogane i tražili odvajanje od Ukrajine održavanjem referenduma. Pre demonstranata došao je predsednik Vrhovne rade ARC Vladimir Konstantinov, najavljujući vanrednu sednicu za 26. februar[3]. Mediji su preneli da bi na sednicu moglo da bude postavljeno pitanje o povlačenju Krima iz sastava Ukrajine, ali je Konstantinov demantovao takve glasine, nazvavši to provokacijom „ekipa Makejevke u krimskoj vladi“[4].
26. februara pored zidova Vrhovne Rade ARC paralelno su se odigrala dva događaja: proukrajinski miting koji je organizovao Medžlis krimskotatarskog naroda, koji je okupio do 10 hiljada učesnika, i proruski miting od oko 700 ljudi, na inicijativu stranke „Rusko jedinstvo“[5]. Zbog nezadovoljavajućih bezbednosnih mera koje su preduzeli policajci, došlo je do tuče između proukrajinskih i proruskih učesnika mitinga, što je rezultiralo smrću 2 osobe na proruskom skupu. Proruski miting je gurnut u unutrašnji sud Krimske Vrhovne Rade, a zakazan je dan pre nego što je sednica parlamenta otkazana[6].
Tok događaja[uredi | uredi izvor]
Ujutro 27. februara, oko 4.30, 2 grupe od 10-15 naoružanih ljudi u vojnim uniformama bez obeležja ušle su u zgradu Vrhovne Rade Krima i preuzele kontrolu nad njom[1]. Odmah nakon hvatanja, napadači su zabarikadirani u zatvorenom prostoru, nakon što su prethodno uklonili mali broj osoblja koji se nalazio u sredini[7]. Krimski narodni poslanik iz frakcije UDAR Sergej Kunjicin rekao je da je zgradu zauzelo 120 visoko obučenih ljudi koji imaju veliki arsenal naoružanja, uključujući automatsko oružje, mitraljeze i bacače granata, što bi im omogućilo da se dugo brane[8]. Osobe koje su zauzele zgradu opisale su se kao predstavnici samoodbrane građana Krima koji govore ruski, iako je lider Medžlisa i poslanik krimskog parlamenta Refat Čubarov rekao da je za te ljude zadužen ruski narod; kasnije je postalo jasno da su operaciju organizovale ruske specijalne snage[9].
U 8:30, predsedavajući Saveta ministara Krima Anatolij Mohiljov uputio je apel stanovnicima Krima, u kome ih je obavestio o zauzeću Vrhovne Rade ARC od strane nepoznatih lica, njih oko 50[10]. U 9 časova Anatolij Mohiljov je najavio razgovore, ali oni nisu imali nikakav rezultat, jer su, prema rečima Mohiljova, nepoznati ljudi odbili da govore[11].
Valentin Nalivajčenko, tadašnji šef SBU, smatra da nije bilo nasilnog zauzimanja Vrhovne rade ARC, pošto su lokalne vlasti Krima, uključujući policiju, dobrovoljno prenele kontrolu nad zgradom i oružjem[12].
Materijali[uredi | uredi izvor]
- Chronology of events that took place under the walls of the Verkhovna Rada of the ARC on February 26, 2014, restored per minute // "The Crimean Prosecutor's Office", 02/26/2018
Link[uredi | uredi izvor]
- Occupation and resistance. Two years ago (photo gallery)
- Chubarov: "A year ago we were sure that the Crimea had been saved"
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Terakt. Za faktom zahoplennя budіvelь Verhovnoї Radi і Radmіnu Krimu vіdkrito krimіnalьnu spravu”. Korrespondent. 27. 2. 2014. Pristupljeno 25. 2. 2017.
- ^ „Vladimir Putin describes secret meeting when Russia decided to seize Crimea”. The Guardian. Agence France-Presse. 9. 3. 2015. Pristupljeno 14. 4. 2016.
- ^ „"Krimsьkiй front" і "kazakі" blokuюtь Verhovnu Radu Krimu z vimogoю nezaležnostі ARK”. Ukraїnsьkiй tiždenь. 25. 2. 2014. Pristupljeno 2. 3. 2017.
- ^ „Krimsьkiй spіker zvinuvačuє "donecьkih" u provokacіяh v avtonomії”. Ukraїnsьkiй tiždenь. 26. 2. 2014. Pristupljeno 2. 3. 2017.
- ^ „Krimsьkiй parlament tak і ne provіv pozačergove zasіdannя”. Ukraїnsьkiй tiždenь. 26. 2. 2014. Pristupljeno 2. 3. 2017.
- ^ Іgor Vorobйov (25. 2. 2017). „Яk u Krimu zasudžuюtь protivnikіv priєdnannя do Rosії”. Nіmecьka hvilя. Pristupljeno 2. 3. 2017.
- ^ Dmitro Kanevsьkiй (27. 2. 2014). „Parlament і Rada mіnіstrіv Krimu zahoplenі ozbroєnimi lюdьmi”. Nіmecьka hvilя. Pristupljeno 25. 2. 2017.
- ^ „Budіvlю Radmіnu й parlamentu Krimu zahopili 120 profesійno pіdgotovlenih osіb z ozbroєnnяm na mіsяcь oboroni - nardep Kunіcinu”. Іnterfaks Ukraїna. 27. 2. 2014. Pristupljeno 25. 2. 2017.
- ^ Mihaйlo Gluhovsьkiй (27. 2. 2014). „Refat Čubarov: Lюdeй, яkі zahopili budіvlю Verhovnoї Radi Krimu, kontrolює Moskva”. Glavkom. Pristupljeno 2. 3. 2017.
- ^ „U Krimu lюdi zі zbroєю zahopili parlament і Radu mіnіstrіv”. Ukraїnsьka pravda. 27. 2. 2014. Pristupljeno 25. 2. 2017.
- ^ „Osobi, яkі zahopili admіnbudіvlі Sіmferopolя, vіdmovlяюtьsя provoditi peregovori, voni zaprosili do budіvlі parlamentu členіv prezidії, щob tі proveli zasіdannя - Mogilьov (rozširena)”. Іnterfaks Ukraїna. 27. 2. 2014. Pristupljeno 25. 2. 2017.
- ^ „"Zdačі Krimu ne bulo". Eks-glava SBU poяsniv, čomu Ukraїna ne povernula kontrolь nad ARK u lюtomu 2014-go”. Novoe Vremя. 23. 2. 2016. Pristupljeno 25. 2. 2017.[ ]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Pynnöniemi, Katri; Rácz, András, ur. (2016). Fog of Falsehood: Russian Strategy of Deception and the Conflict in Ukraine. FIIA Report, 45. Helsinki: Finnish Institute of International Affairs. ISBN 978-951-769-485-8. ISSN 2323-5454. Arhivirano iz originala 9. 11. 2017. g. Pristupljeno 29. 7. 2018.