Zosima Solovecki
Zosima Solovecki († 17. aprila 1478) - jedan od osnivača Soloveckog manastira; svetitelj Ruske pravoslavne crkve, poštovan kao svetitelj, pomen 17 (30) aprila i 8 (21) avgusta.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je u Novgorodskoj Republici, u selu Tolvuja (prema drugim verzijama u Šungi) [1], na obali Onješkog jezera[2]. Bežeći ka moru, na ušću reke Sume, sreo se sa monahom Germanom, koji je ranije živeo sa monasom Savatijem na Soloveckom ostrvu. Stigavši na ovo ostrvo 1436. godine izgradili su sebi ćeliju od brvana. Žitija opisuju bitku koju su demoni podigli protiv Zosime, javljajući mu se u vidu zmija, guštera i škorpiona. Ubrzo su počeli da hrle učenici Zosima (monah Teodosije i ribar Marko, koji je uzeo ime Makarije), koji je sagradio crkvu Preobraženja Gospodnjeg. Tada je braći bio potreban antimenzion za hram, koji su tražili od arhiepiskopa Jone. Tako su se oko Zosime okupila 22 brata, koji su kuvali so i pecali. Najpre je iguman manastira bio Pavle, postavljen od arhiepiskopa, zatim Teodosije, a tek po njihovom odlasku bratija je za igumana izabrala Zosima, koju je potvrdio arhiepiskop Jona. U leto su bratiju iznervirali komarci, pri čemu je crkva u izgradnji izgorela. Međutim, Zosima je to smatrao ne božanskim znakom, već intrigama đavola i naredio je da se nastavi izgradnja Uspenske crkve i trpezarije. U manastiru je usvojeno Jerusalimsko pravilo.
Godine 1465. monah Zosima je preneo mošti monaha Savatija iz reke Vig u svoj manastir. O poslovima manastira Zosima je morao da se zalaže u Novgorodu, uključujući i pred čuvenom Martom posadnicom. Primila ga je u svoju kuću i dala manastiru povelju o pravima na tri ostrva Solovecki, Anzer i Muksoma. Kasnije se pojavilo mišljenje da ovaj dokument nije mogla da izda Marta, već da je kasni falsifikat Soloveckih monaha.
Zosima je umro 1478. godine; a kanonizovan je od strane crkvenog sabora 1547. a istovremeno mu je napisana služba. Njegove mošti su 8 (18) avgusta 1566. godine prenete u kapelu saborne crkve, posvećenu Svetom Zosimi i Savatiju. Žitije svetih Zosime i Savatija napisao je solovčki iguman Dositej, delom iz sopstvenih sećanja, delom iz priča monaha Germana; Kijevski mitropolit Spiridon dao joj je književnu obradu 1503. godine, i u ovom obliku je skoro bez izmena ušao u sastav štampanog Menaiona; objavljeno u „Pravoslavnom sagovorniku” 1859, knj. II.
Tokom Soloveckog ustanka 1657-1676, među starovercima je postalo široko rasprostranjeno poštovanje monaha Zosime i Savatija [3].
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Žitiя Zosimы i Savvatiя Soloveckih
- ^ Zosima (igumen Soloveckogo monastыrя) Zdravomыslov, Konstantin Яkovlevič|Zdravomыslov K. Я.
- ^ Mineeva S. V. Rannie staroobrяdčeskie čudesa prep. Zosimы i Savvatiя Soloveckih //Drevnяя Rusь. Voprosы medievistiki. 2001. № 3(5). S. 55-61.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
