Pređi na sadržaj

Игра (film iz 1997)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Игра (филм))
Igra
Poster filma
Izvorni naslovThe Game
Žanrtriler
RežijaDejvid Finčer
ScenarioDžon Brankato
Majkl Feris
ProducentSijan Čejfin
Stiv Golin
Glavne ulogeMajkl Daglas
Šon Pen
Armin Miler-Štal
Debora Kara Anger
Džejms Rebhorn
Piter Donat
MuzikaHauard Šor
Direktor
fotografije		Haris Savidis
MontažaDžejms Hejgud
Producentska
kuća		PolyGram Filmed Entertainment (SAD)
Buena Vista International (Skandinavija)
Godina1997.
Trajanje128 minuta[1]
ZemljaSAD
Jezikengleski
Budžet70 miliona dolara[2]
Zarada109,4 miliona dolara[3]
IMDb veza

Igra (engl. The Game) je američki filmski triler iz 1997. godine koji je režirao Dejvid Finčer. Glavne uloge u filmu igraju Majkl Daglas, Šon Pen, Armin Miler-Štal, Debora Kara Anger, Džejms Rebhorn i Piter Donat. Radnja filma prati bogatog investicionog bankara kojem brat na rođendan daje tajanstveni poziv za učešće u igri koju organizuje jedna kompanija. Kako igra vremenom postaje sve opasnija na videlo izlaze nagoveštaji velike zavere.

Iako je naišla na pozitivne reakcije kritičara, Igra nije ostvarila značajniji komercijalni uspeh poput Finčerovog prethodnog filma Sedam (1995). Vremenom je stekla kultni status među Finčerovim obožavaocima, od kojih je neki smatraju njegovim najpotcenjenijim filmom.[4][5][6][7]

Radnja

[uredi | uredi izvor]
 Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Nikolas van Orton je bogati investicioni bankar koji živi otuđen od svoje bivše žene Elizabet i mlađeg brata Konrada. Proganjaju ga sećanja na samoubistvo koje je njegov otac počinio na svoj 48. rođendan. Za Nikolasov 48. rođendan, Konrad mu poklanja neobičan poklon − vaučer za „igru” koju nudi kompanija koja se zove Centar za Rekreaciju Klijenata (CRK). Konrad obećava da će mu to promeniti život.

Nikolas je u početku sumnjičav prema kompaniji, ali susreće kolege bankare koji mu govore kako su i oni igrali istu igru i da su uživali u njoj. On odlazi u kancelariju kompanije da se prijavi, gde je upućen na niz neophodnih psiholoških i fizičkih testova. Kasnije biva obavešten da je njegova prijava odbijena. Ubrzo, Nikolas počinje da sumnja da su mu ugroženi posao, reputacija, finansije i bezbednost. U jednom restoranu nailazi na konobaricu po imenu Kristina, a nedugo nakon što je izašao iz restorana Nikolas ugleda čoveka koji pada na ulici i gubi svest. Kristina i on zovu hitnu pomoć ali će se ispostaviti da iza svega stoji kompanija CRK.

Kasnije se Konrad izvinjava Nikolasu i govori mu kako i njega takođe napadaju ljudi iz CRK-a i kako im je platio da izađe iz igre, ali Konrad ubrzo pronalazi ključeve u Nikalosovom automobilu koji pripadaju CRK-u i pomisli da iza svega stoji sam Nikolas. Nikolas mu objašnjava da ne zna kako su ti ključevi dospeli u njegov automobil ali ovaj mu ne veruje. Nikolas nalazi Kristinin dom i otkriva da je ona zaposlena u CRK-u i da je njen stan bio zamka. Kristina kaže da ih posmatraju kamere. Nedugo zatim iz besa Nikolas napada kameru, a naoružani pripadnici CRK-a opkole kuću i pucaju po njima. Nikolas i Kristina su prisiljeni da pobegnu. Kristina mu govori da je CRK ispraznio sve njegove bankovne račune koristeći se psihološkim testovima da bi pogodili njegove lozinke. U panici, Nikolas zove svoju banku, daje kontrolni kod i saznaje da nema novca na računu. Tek što počne da veruje Kristini, shvati da ga je drogirala. Dok on gubi svest, ona priznaje da je deo prevare i da je učinio fatalnu grešku rekavši svoj verifikacioni kod.

Nikolas se probudi živ zarobljen na groblju u Meksiku. Prodaje svoj zlatni sat da bi se vratio u SAD, gde je njegova kuća data na prodaju, većina njegovih poseda uklonjena, a rečeno mu je da je Konrad predat mentalnoj ustanovi zbog nervnog sloma. Uzima skriveni pištolj i traži pomoć svoje bivše žene. Dok razgovara s njom i izvinjava se zbog svog zanemarivanja, otkriva da je Džim Fingold, zaposleni u CRK-u koji je vršio njegove testove, zapravo glumac koji radi na televizijskim reklamama. Locira Fingolda i prisiljava ga da pronađe stvarnu kancelariju CRK-a, nakon čega uzima Kristinu kao taoca. Nikolas zahteva da razgovara sa glavnim čovekom kompanije. Napadnuti od stražara CRK-a, Nikolas odvodi Kristinu na krov i zatvara vrata. Čuvari počinju da seču kroz vrata. Kristina ubrzo shvata da Nikolas u rukama ima pravi pištolj i prestravljena je. Ona mu smireno govori da je sve to samo igra, odnosno njegov rođendanski poklon i da su njegove finansije netaknute, a njegova porodica i prijatelji, između ostalog i Konrad, čekaju na drugoj strani vrata. On odbija da joj poveruje. Vrata se otvaraju, a Nikolas iz nepažnje upuca Konrada. Nedugo zatim, Nikolas skače sa zgrade i pada na vreću koju su mu pripremili jer je sve već bilo unapred isplanirano da se desi; Konrad je živ i čestita svom bratu rođendan.

Nakon rođendanske zabave sa prijateljima, Kristina (koja otkriva da je njeno pravo ime Kler) odbija Nikolasovu ponudu za sastanak pošto joj čeka još jedan posao u Australiji. Ona umesto toga, ona predlaže da zajedno popiju kafu na aerodromu.

Uloge

[uredi | uredi izvor]
Glumac Uloga
Majkl Daglas Nikolas van Orton
Šon Pen Konrad van Orton
Debora Kara Anger Kristina / Kler
Džejms Rebhorn Džim Fingold
Piter Donat Samjuel Saderland
Karol Bejker Ilsa
Ana Katarina Elizabet
Armin Miler-Štal Anson Ber
Čarls Martine Nikolasov otac
Skot Hanter Makgvajer mladi Nikolas
Florentina Mokanu Nikolasova majka
Elizabet Donahi Marija
Kerolajn Barkli Magi
Danijel Šor sebe

Realizacija

[uredi | uredi izvor]

Film je svoju premijeru imao 12. septembra 1997. godine u 2.403 bioskopa, zaradivši 14,3 miliona dolara. Nastavio je da zarađuje 48,3 miliona dolara u Severnoj Americi i 61,1 milion dolara u ostatku sveta, tako da se ukupna zarada u celom svetu procenjuje na 109,4 miliona dolara.[8]

Dana 18. septembra 2012. godine objavljeno je i DVD izdanje filma.[9]

Kritika

[uredi | uredi izvor]

Film je uglavnom dobio pozitivne kritike i dobre ocene. Na sajtu Rotten Tomatoes ocenjen je sa prosečnom ocenom 7,4 od 10,[10] dok je na sajtu IMDb ocenjen sa prosečnom ocenom 7,8 od 10.[11]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „THE GAME (15)”. British Board of Film Classification. 10. 9. 1997. Pristupljeno 16. 11. 2014. 
  2. ^ Patrick Goldstein (17. 9. 1997). „The Game' Spins Into David Fincher's Control”. Los Angeles Times. Pristupljeno 15. 7. 2019. 
  3. ^ „The Game (1997)”. Box Office Mojo. Pristupljeno 15. 7. 2019. 
  4. ^ „David Fincher's Twistiest Film, the Game is Still His Most Fun”. 19. 9. 2022. Arhivirano iz originala 1. 10. 2022. g. Pristupljeno 27. 9. 2022. 
  5. ^ „Every David Fincher Movie, Ranked”. 29. 12. 2021. Arhivirano iz originala 17. 3. 2023. g. Pristupljeno 27. 9. 2022. 
  6. ^ „David Fincher movies: All 11 films ranked from worst to best”. 19. 8. 2022. 
  7. ^ „Every David Fincher Movie, Ranked”. 21. 4. 2021. 
  8. ^ „The Game (1997)”. 8. 7. 2020. Pristupljeno 6. 5. 2020. 
  9. ^ „The Game”. 8. 7. 2020. Arhivirano iz originala 22. 08. 2004. g. Pristupljeno 6. 5. 2020. 
  10. ^ „The Game”. Rotten Tomatoes. 8. 7. 2020. Pristupljeno 6. 5. 2020. 
  11. ^ „The Game”. IMDB. 8. 7. 2020. Pristupljeno 6. 5. 2020. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Igra na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Игра_(филм_из_1997)&oldid=28475186”