Triler (žanr)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Uobičajena tema trilera je nevina žrtva i poremećeni protivnik kao što je prikazano u Hičkokovom filmu Rebeka gde gđa Danvers ubeđuje gđu De Vinter da se ubije.

Triler je filmski, televizijski i književni žanr prepun napetosti i iznenađenja. Trileri jako stimulišu gledaočevo rasploženje, pružajući mu osećaje napetosti, uzbuđenja, iznenađenja, iščekivanja i strepnje.[1][2] Uspešni primeri trilera su filmovi Alfreda Hičkoka.[3]

Trileri generalno drže gledaoce ''na ivici'' dok se radnja filma približava svom vrhuncu. Skrivanje važnih informacija je uobičajen element.[4]

Triler se obično okreće oko negativnog lika, koji obično predstavlja vrstu prepreke koju glavni glumac ili glumica mora da preskoči.

Homerova Odiseja smatra se jednom od najstarijih priča u Zapadnom svetu i smatra se najstarijim prototipom ovog žanra.

Karakteristike[уреди]

Pisac Vladimir Nabukov je rekao, na svojim predavanjima na Kornel Univerzitetu: “U Anglo-Saksonskom trileru, negativac je generalno kažnjen, a tihi,jaki čovek osvaja slabu, brbljivu devojku,ali nigde u Zapadnim zemljama ne postoji zakon koji kaže da moramo uvek da se držimo pravila,tako da nam uvek ostaje nada da će zli, ali romantični momak izbeći kaznu, a da će dobri ali dosadni momak biti na kraju ostavljen od strane ćudljive heroine”[5]

Trileri može biti definisan po osećanju koje izaziva:iščekujuće uzbudjenje. Ukratko ako stvara uzbuđenje, onda je triler.

Neizvesnost[уреди]

Neizvesnost je bitan faktor u žanru trilera.Kod gledaoca izaziva osećaj zadovoljavajuće fascinacije i uzbuđenja pomešanih sa razumevanjem,iščekivanjem i tenzijom.Ovo se razvija od nepredvidljivih, misterioznih i uzbudjujućih dogadjaja tokom radnje, koje teraju gledaoca ili čitaoca da razmišljaju o posledicama odredjenih akcija.Neizvesnost se pojačava kako bi one finalne momente, bez obzira koliko kratki oni bili, učinili nezaboravnima. Neizvesnost u priči tera čitaoca da ne staje sa čitanjem ili gledanjem sve do svršetka.

U okvirima očekivanja od same priče,može se uporediti sa znatiželjom i iznenađenjem. Cilj je preneti priču sa neprekidnom tenzijom, iznenađenjem, i stalnim osećanjem neizbežne propasti.Neizvesnost se u filmovima obično postiže kombinacijom nade i strepnje, koje se stvaraju o iščekivanju zaključnog dela filma-Nade da će sve ispasti dobro, i strepnje da ipak neće. Druga vrsta neizvesnosti je iščekivanje koje se javlja u trenucima u kojima tačno znamo šta će se dogoditi, ali sa nestrpljenjem očekujemo da se to zaista i ostvari.[6]

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ Steve Bennett. „Thriller Fiction Genre definition”. Findmeanauthor.com. Приступљено 22. 06. 2010. 
  2. ^ Filmsite.org
  3. ^ Filmsite.org
  4. ^ "What's Mystery, Suspense & Thriller Genre?". Olivia.mn.us. Retrieved June 27, 2010.
  5. ^ Vladimir Nabokov (1981) Lectures on Russian Literature, lecture on Russian Writers, Censors, and Readers, p.16
  6. ^ Ortony, Clore, and Collins 1988