Игра (филм)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Игра
TheGame poster323.jpg
Постер филма
Изворни насловThe Game
ИМДБ 4 stars.svg 7,8/10 (335 906 гласова)
Жанртрилер
РежијаДејвид Финчер
СценариоЏон Бранкато
Мајкл Ферис
ПродуцентСијан Чејфин
Стив Голин
Главне улогеМајкл Даглас
Шон Пен
Армин Милер-Штал
Дебора Кара Ангер
Џејмс Ребхорн
Питер Донат
МузикаХауард Шор
Издавачка кућаPolyGram Filmed Entertainment (САД)
Buena Vista International (Скандинавија)
Година1997.
Трајање135 минута
ЗемљаСједињене Америчке Државе САД
Језик енглески
Буџет50 милиона долара (процена)[1]
Зарада109.423.648 долара[2]
IMDb веза

Игра (енгл. The Game) је амерички филмски трилер из 1997. године који је режирао Дејвид Финчер. Главне улоге играју: Мајкл Даглас и Шон Пен. Радња филма прати богатог инвестицијског банкара којем брат на рођендан даје тајанствени позив за учешће у игри коју организује једна компанија. Како игра временом постаје све опаснија на видело излазе наговештаји велике завере.

Радња[уреди | уреди извор]

Applications-multimedia.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Николас Ван Ортон је богати инвестицијски банкар који живи удаљен је од своје бивше жене и млађег брата Конрада. Прогањана га што је видео када је његов отац извршио самоубиство на свој 48. рођендан. За 48. рођендан, Конрад поклони Николасу необичан поклон - ваучер за "игру" коју нуди компанија која се зове Центар за Рекреацију Клијената (ЦРК). Конрад обећава да ће му то променити живот.

Николас у почетку сумња у компанију, али сусреће колеге банкаре који му говоре како су и они играли исту игру и да су уживали у њој. Он одлази у компанију да се пријави где мора да обави низ психолошких и физичких прегледа који су потребни. Касније бива обавештен да је његова пријава одбијена. Убрзо Николас почиње да сумња да су му угрожени посао, репутација, финансије и безбедност. У једном ресторану наилази на конобарицу по имену Кристина, недуго затим пошто је изашао из ресторана Николас угледа човека који пада на улици и губи свест, Кристина и он позову хитну помоћ али ће се испоставити да иза свега стоји компанија ЦРК.

На крају се Конрад извињава Николасу и говори му како и њега такође нападају људи из ЦРК-а и како им је платио да изађе из игре, али Конрад убрзо проналази кључеве у Никалосовом аутомобилу који припадају ЦРК-у и помисли да иза свега стоји сам Николас. Николас му објашњава да не зна како су ти кључеви доспели у његов аутомобил али овај му не верује. Николас налази Кристинин дом и открива да је она запослена у ЦРК-у и да је њен стан био замка. Кристина каже да их посматрају камере. Недуго затим из беса Николас напада камеру, а наоружани припадници ЦРК-а опколе кућу и пуцају по њима. Николас и Кристина су присиљени да побегну. Кристина му говори да је ЦРК испразнио све његове банковне рачуне користећи се психолошким тестовима да би погодили његове лозинке. У паници, Николас зове своју банку, даје контролни код и сазнаје да му је стање нула. Тек што почне да верује Кристини, схвати да га је дрогирала. Док он губи свест, она признаје да је део преваре и учинио је фаталну грешку рекавши свој верификациони код.

Николас се пробуди жив заробљен на гробљу у Мексику. Продаје свој златни сат да би се вратио у САД-у где је његова кућа затворена, већина његовог имања уклоњена, а речено му је да је Конрад предан менталној установи због нервног слома. Узима скривени пиштољ и тражи помоћ своје бивше жене. Док разговара с њом и извињава се због свог занемаривања и злостављања, открива да је Џим Финголд, запослени у ЦРК-у који је вршио његове тестове, глумац који ради на телевизијским рекламама. Лоцира Финголда и присиљава га да пронађе стварну канцеларију ЦРК-а, након чега узима Кристину као таоца. Николас захтева да разговара са главним човеком компаније. Нападнути од стражара ЦРК-а, Николас одводи Кристину на кров и затвара врата. Чувари почињу да сечу кроз врата. Кристина убрзо схвата да Николас у рукама има прави пиштољ и престрављена је. Она му смирено говори да је све то само игра односно његов рођендански поклон и да су његове финансије нетакнуте, а његова породица и пријатељи између осталог и Конрад чекају на другој страни врата. Одбија да јој верује. Врата пукну а Николас из непажње упуца Конрада, Николасов отац за Конрадову смрт окривљује Кристину јер није смела да дозволи да се ствари отргну контроли. Недуго затим Николас скаче са зграде и пада на врећу коју су му припремили јер је све већ било унапред испланирано да се деси, Конрад је жив и честита свoм брату рођендан.

Критика[уреди | уреди извор]

Филм је углавном добио позитивне критике и добре оцене, на сајту Ротен томејтоуз оцењен је са просечном оценом 7,4 од 10[3], док је на сајту IMDb оцењен са просечном оценом 7,8 од 10.[4]

Реализација[уреди | уреди извор]

Филм је своју премијеру имао 12. септембра 1997. године у 2.403 биоскопа, прикупивши 14.3 милиона долара. Наставио је да зарађује 48.3 милиона долара у Северној Америци и 61.1 милиона долара у остатку света тако да се укупна зарада у целом свету процењује на 109.4 милиона долара.[5]

18. септембра 2012. године објављено је и ДВД издање филма.[6]

Улоге[уреди | уреди извор]

Глумац Улога
Мајкл Даглас Николас Ван Ортон
Шон Пен Конрад Ван Ортон
Дебора Кара Ангер Кристина
Џејмс Ребхорн Џим Финголд
Питер Донат Самјуел Садерланд
Карол Бејкер Илса
Ана Катерина Елизабет (као Ана Катарина)
Армин Милер-Штал Ансон Бер
Чарлс Мартине Николасов отац
Скот Хантер Макгвајер млади Николас
Флорентина Мокану Николасова мајка
Елизабет Донахи Марија
Керолајн Баркли Маги
Данијел Шор себе

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ The Game (1997) - IMDb, Приступљено 7. 4. 2013.
  2. ^ The Game (1997) - Box Office Mojo, Приступљено 7. 4. 2013.
  3. ^ „The Game”. Rotten Tomatoes. 8. 7. 2020. Приступљено 6. 5. 2020. 
  4. ^ „The Game”. IMDB. 8. 7. 2020. Приступљено 6. 5. 2020. 
  5. ^ „The Game (1997)”. 8. 7. 2020. Приступљено 6. 5. 2020. 
  6. ^ „The Game”. 8. 7. 2020. Приступљено 6. 5. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]