Pređi na sadržaj

Izabela od Kastilje, vojvotkinja od Jorka

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Izabela od Kastilje
Datum rođenja1355.
Datum smrti23. decembar 1392.
SuprugEdmund od Langlija, prvi vojvoda od Jorka

Izabela od Kastilje, vojvotkinja od Jorka (1355 — 23. decembar 1392.) je bila ćerka kralja Pedra I od Kastilje i njegove ljubavnice Marije de Padilje. Sa starijom sestrom Konstancom je otišla u Englesku kada se ona udala za Jovana od Gana, prvog vojvode Lankastera. Izabela se udala za Jovanovog brata Edmunda od Langlija, prvog vojvodu Jorka.

Život[uredi | uredi izvor]

Izabela je bila najmlađa od tri ćerke Pedra I, kralja Kastilje, i njegove najdraže ljubavnice, Marije de Padilje.[1] Izabelu, kao potomka Zaide od Sevilje, neki genealozi navode kao potomka proroka Muhameda. Isti genealozi smatraju da se na taj način može uspostaviti veza između Muhameda i dela britanskog plemstva i kraljevske porodice, jer Izabelina deca su pripadala dinastiji Plantagenet.[2][3]

Jovan od Gana, četvrti sin Edvarda III, se 21. septembra 1371. godine oženio Izabelinom starijom sestrom Konstancom, koja je od smrti njihovog oca 1369. godine pretendovala na presto Kastilje. Izabela je pošla sa sestrom u Englesku i 11. jula 1372. godine, sa oko 17 godina, udala se za mlađeg brata Jovana od Gana, Edmunda od Langlija, prvog vojvodu Jorka i petog sina Edvarda III i Filipe od Enoa. Venčanje je izvršeno u Volingfordu, u Oksfordširu. Ovaj brak je predstavljao deo dinastičkog saveza sklopljenog radi jačanja prava dinastije Plantagenet na kastiljski presto.[4]

Zbog indiskretnosti, koja se manifestovala i vezom između Izabele i Jovana Holanda, prvog vojvode Eksetera i brata kralja Ričarda II, Izabela je zapamćena u negativnom svetlu. Njen nemoral je istakao analista Tomas Volsingem. Postoji mogućnost da je Holand bio otac Ričarda od Konisburga, Izabelinog omiljenog sina.[5]

U svom testamentu, Izabela je za svog naslednika odredila kralja Ričarda, ali je od kralja tražila da njenom sinu Ričardu isplaćuje godišnju stipendiju, na šta je kralj pristao. Međutim, Ričard je svrgnut sa vlasti 1399. godine i kralj je postao Henri IV, koji nije povoljno gledao na Izabelinog sina.[5]

Izabela je umrla 23. decembra 1392. godine, sa oko 37 godina starosti, i sahranjena je 14. januara 1393. u dominikanskoj crkvi u selu Kings Lengli, blizu palate Plantageneta.[6] Nakon Izabeline smrti, Edmund od Lenglija se oženio Jovankom Holand, sestrom Edmunda Holanda, četvrtog grofa od Kenta. Izabelina ćerka Konstanca je sa Edmundom živela i bila je njegova ljubavnica.[6]

Izabela je 1379. godine uvedena u red vitezova Podvezice.[7]

Naslednici[uredi | uredi izvor]

Izabela i Edmund od Lenglija su imali troje dece:

  • Edvard od Norviča, drugi vojvoda Jorka, (c. 1373 – 25. oktobra 1415. godine) koji se prvo oženio Beatričom od Portugala, ali je taj brak poništen. Potom se oženio Filipom Mohun, trećom ćerkom Jovana Mohuna, drugog lorda Mohuna (c. 1320 – 15. septembra 1375. godine), i Jovanke Burgherš, ćerke Bartolomeja Burgherša, trećeg barona Burgherša (c. 1304 – 3. avgusta 1355. godine). Edvard je imao mnoga administrativna zaduženja i učestovovao je u vojnim pohodima tokom vladavina Ričarda II, Henrija IV i Henrija V. Poginuo je u bici kod Aženkura 25. oktobra 1415. godine.[8]
  • Konstanca od Jorka (c. 1374 – 28. novembra 1416. godine), koja se udala za Tomasa Dispensera, prvog grofa Glostera (22. septembra 1373 – 16. januara 1400. godine), koji je bio treći sin Edvarda Dispensera i Elizabete Burgherš. Tokom ovog braka, Konstanca je rodila sina Ričarda, kao i dve ćerke, Elizabetu i Izabelu.[1] Bila je umešana u zaveru protiv Edmunda Mortimera u februaru 1405. godine, u koju je umešala i svog brata Edvarda. Nakon smrti muža, bila je ili verena za Edmunda Holanda, četvrtog grofa od Kenta (9. januar 1382 – 15. septembar 1408. godine), ili je bila njegova ljubavnica. Sa njim je dobila ćerku Elenor Holand.[1]
  • Ričard od Konisburga, treći grof Kembridža (1385 – 5. avgust 1415. godine), koji se oženio Anom Mortimer. Obezglavljen je 5. avgusta 1415. godine zbog učešća u Sautemtonskoj zaveri.

Šekspir i Izabela od Kastilje[uredi | uredi izvor]

U petom činu Šeksiporovog Ričarda II, tokom Bogojavljenskog ustanka, u decembru 1399. godine, Izabela je živa, iako je to istorijski netačno.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Richardson, Douglas (2011). Magna Carta ancestry : a study in colonial and medieval families. Everingham, Kimball G. (2. izd.). Salt Lake City, UT.: Douglas Richardson. str. 75—77; 75—78, 75—78, 500—501. ISBN 978-1-4499-6637-9. OCLC 713038108. 
  2. ^ „How England's royals descend from Andalus”. World Bulletin. Pristupljeno 13. 11. 2019. 
  3. ^ „Is Queen Elizabeth II Really Related to Prophet Muhammad?”. The Culture Trip. Pristupljeno 13. 11. 2019. 
  4. ^ Tuck, Anthony. „Edmund , first duke of York (1341–1402)”. Oxford Dictionary of National Biography. Pristupljeno 18. 10. 2012. 
  5. ^ a b Pugh, T. B. (1988). Henry V and the Southampton Plot of 1415. [Wolfboro Falls, N.H.]: A. Sutton. str. 90—91; 90—92. ISBN 978-0-86299-541-6. OCLC 18985613. 
  6. ^ a b Cokayne, George Edward (1959). The Complete Peerage. London: St. Catherine Press. str. 898; 898—899. 
  7. ^ Weir, Alison (1989). Britain's royal families : the complete genealogy. London: Bodley Head. str. 111. ISBN 978-1-4464-4911-0. OCLC 555656395. 
  8. ^ Emery, Anthony (2000). Greater Medieval Houses of England and Wales, 1300-1500, vol. 2. Cambridge University Press. str. 240. ISBN 978-1-282-15558-9. OCLC 815780606. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Изабела_од_Кастиље,_војвоткиња_од_Јорка&oldid=26888894”