Педро I од Кастиље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Педро I од Кастиље

Скулптура Педра Суровог од гипса
Скулптура Педра Суровог од гипса

Датум рођења 30. август 1334.
Место рођења Бургос (Краљевина Кастиља)
Датум смрти 23. март 1369.(1369-03-23)(34 год.)
Место смрти Монтијел, Толедо (Краљевина Кастиља)
Титула Краљ Кастиље
Период 13501369.
Претходник/ци Алфонсо XI од Кастиље
Узурпатор/и Енрике II од Кастиље
Наследник/ци Енрике II од Кастиље
Порекло и породица
Династија Бургундијска династија
Отац Алфонсо XI од Кастиље
Мајка Марија Португалска
Супружник/ци [[]]

Педро I од Кастиље (шп. Pedro I de Castilla; 1334-1369), познат и као Педро Окрутни или Праведни, био је краљ Кастиље и Леона од 1350. до 1369. године. Био је син Алфонса IX од Кастиље и Марије Португалске.

Педро Окрутни

Долазак на власт[уреди]

Његов отац Алфонсо Праведни, одобрио је својој љубавници Леонор многе титуле и привилегије за своју децу. То је изазвало негодовање многих племића, понајвише законите краљице Марије Португалске и престолонаследика Педра. После напрасне очеве смрти на опсади Гибралтара 1350. године, племство је почело освету, а Леонор и њена деца су побегла у страху.

Енрикеове побуне[уреди]

Леонор је са Педром почела преговоре, али њени синови Енрике, Фадрике, Тељо и Санчо, су подигли устанак. 1351. године краљев саветник Хуан Алфонсо од Албукеркија, убедио је краља да је Леонор изазвала све те побуна, па је утамничена и погубљена у Талавери. Енрике је побегао у Португал, али Педро му је брзо опростио и допустио му да се врати у Кастиљу. Енрике је веома брзо подигао побуну у Астурији 1352. године, али после свог слома побегао је у Француску.

Женидба[уреди]

Педрова мајка је 3. јуна 1353. године венчала Педра са Бланком Бурбон, кћерком војводе Пјера Бурбона. То је био политички брак, а Педро пошто је није волео, 6. јуна 1353. године, нардио је да се утамничи у тврђави Аревало. Због тога педро је добио надимак Сурови Педро се потом венчао са Маријом Монфератском.

Педро IV од Арагона

Рат два Педра[уреди]

Енрике је 1358. године дошао у Арагон у да служи краљу Педру IV Свечаном. Педро Свечани је дошао у сукоб са Педром Окрутним.

Битка код Барселоне (1359)[уреди]

Педро Окрутни је од почетка 1359. године, у Севиљи, скупљао војску. Њему су се придружили ђеновшки адмирали Егидио, Амброгио и Бартоломео Боканегра. На крају скупљено је 128 галија, са гранадском и португалским галијама. Они су испловили у априлу. У војсци је било много угледних племића и витезова. Флота је брзо освојила целу провинцију Валенсију. 9. јула, флота се појавила пред самом Барселоном. Краљ Педро Свечани је брзо организовао одбрану града. Њему су се придружили Бернат III Кабрера и Хуг II од Кардоне. Каталонци су му послали 10 галија, којима су се придружили краљеви чамци, катапулти и самострели. Упркос величини, после 2 дана борбе Педро Свечани је одбио нападе, а посебно захваљујући катапултима. Посебно је био оштечен брод Педра Окрутног.

Битка код Аграде

Битка код Аграде[уреди]

Изгнаници из Кастиље који су били оптужени да су Енрикеове присталице су се ујединили у коњицу од 800 људи под заповедништвом самог Енрикеа. Њима се 22. септембра супротставио кастиљски чувар границе Жуан Фернандез од Хенестроса, са 1500 људи. Жуан је погинуо са бројним кастиљским витезовима и племићима. Остатак војске је заробљен док се мали де опасао.

Крај рата[уреди]

Педро Окрутни је код Наварете 1360. године заробио Енрикеа који је ослобођен захваљујући помоћи Хуана Рамиреза Арељана, Енрике је после тога поново побегао у Француску. Педро Окрутни је опет напао Арагон, али то краљевство спасио је Енрике, а Педро Свечани је за узврат напао Педра Окрутног, да на власт постави Енрикеа.

Пад са власти[уреди]

У кастиљи је народ почео све више да прелази на Енрикеову страну. Арагонци су са Французима и кастиљском побуњеницима збацили Педра Суровог и прогнали га у Гијан. Енрике се званично прогласио краљем 1366. године. Да би се одужио савезницима дао им је благо у неограниченим количинама.

Кастиљски грађански рат и погубљење[уреди]

Педро је на северним Пиринејима скупљао војску, али било их је мало. Ретко ко је хтео да му се придружи па је скупио свега 2 000 копљаника, али искористио је то што је био у сродству са енглеским краљевима. Њему се у фебруару 1367. године, придружио Едвард Црни Принц, принц од Велса и Аквитаније са 12 000 стрелаца и 14 000 коњаника. Њима се придружила Португалска војска.

Битка код Наварете

Битка код Наварете[уреди]

У бици код Наварете (Нахере) 3. априла 1367. године потукли много већу француско-арагонско-кастиљску војску, коју су предводили Бертран ду Гесклин, војвода Нормандије и сам Енрике и која је износила 60.000 људи. Изгинуло је око 200 Енглеза и чак 7000 Француза и Шпанаца. За то су највише били заслушни енглески стрелци, који су на боишту сејали смрт. Ово је натерало кастиљске трупе на повлачење. Бертрен је покушао да им се одупре, али је и сам заробљен. Касније су га Французи откупили за 100.000 франака. Педро се вратио на престо, а Енрике је поново побегао у Француску.

Битка код Монтијела и погубљење[уреди]

Педрово погубљење
Битка код Монтијела

Ипак у Кастиљи је још неколико градова пружало отпор Педру, а онда су њима у помоћ дошле француске чете од 3 000 људи и у бици код Монтијела 14. марта 1369. године 4 500 Педрових присталица је доживело страховит пораз, а Педро је заробљен и 23. марта погубљен.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Estow, Clara, Pedro the Cruel of Castile, 1350-1369, BRILL, 1995.
  • Leese, Thelma Anna, Blood royal: issue of the kings and queens of medieval England, 1066-1399, Heritage Books Inc., 2007.
  • Medieval Iberia: an encyclopedia, Ed. E. Michael Gerli and Samuel G. Armistead, Routledge, 2003.
  • Tuchman, Barbara Wertheim, A distant mirror: the calamitous 14th century, Random House Publishing Group, 1978.
  • Prosper, Mérimée (1849). The History of Peter the Cruel, King of Castile and Leon. London. 

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Алфонсо XI од Кастиље
Краљ Кастиље
(1350-1369)
Наследник:
Енрике II од Кастиље
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}