Iksil (narod)

Iksili su narod Maja koji su starosedeoci u Gvatemali. Iksil žive u tri opštine u planinama Kuhumatanes u severnom delu departmana El Kuiče. Ove opštine, poznate i kao Iksil trougao, su Santa Marija Nebaj, San Gaspar Kahul i San Huan Kotzal.

Početkom 1980-ih, zajednica Iksil bila je jedan od glavnih ciljeva akcije genocida, uključujući sistematsko silovanje, prisilno raseljavanje i glad tokom gvatemalskog građanskog rata. U maju 2013. godine Efrain Rios Mont proglašen je krivim od strane suda u Gvatemali jer je naredio smrt 1.771 Iksil ljudi. Predsedavajući sudija Jazmin Barios izjavio je da „su se Iksili smatrali javnim državnim neprijateljima, a takođe su bili žrtve rasizma, jer su se smatrali inferiornom rasom“. ^[1]Prema Komisiji za istinu Ujedinjenih nacija iz 1999. godine, između 70% i 90% sela Iksil je sravnjeno, a 60% stanovništva u regionu altiplano bilo je primorano da beži u planine između 1982. i 1983. Do 1996. procenjeno je da je ubijeno oko 7000 Maja Iksil. ^[2]Nasilje je posebno pojačan tokom perioda 1979–1985, jer su uzastopne gvatemalske administracije i vojska vodile neselektivnu politiku spaljene zemlje (na španskom: tierra arrasada).^[3]

2013. godine general Efrain Rios Mont, koji je bio predsednik Gvatemale od 1982. do 1983. godine, proglašen je krivim za genocid nad narodom Iksil.^[4]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ "Guatemala's Rios-Montt found guilty of genocide". BBC News. 11 May 2013.
^ Myers, Laura (15 May 2013). "View from Chajul: The Rios Montt Genocide Trial". The Globalist. Archived from the original on 13 April 2015. Retrieved 16 May 2013.
^ See the section "Agudización de la violencia y militarización del Estado (1979-1985)" Archived 2013-05-06 at the Wayback Machine of CEH's report (CEH 1999, ch. 1). In particular, see para. 361, which records of the Guatemalan governments at the time that "...le dio continuidad a la estrategia de tierra arrasada, destruyendo cientos de aldeas, principalmente en el altiplano, y provocando un desplazamiento masivo de la población civil que habitaba las áreas de conflicto."
^ Malkin, Elisabeth (10 May 2013). "Former Leader of Guatemala Is Guilty of Genocide Against Mayan Group". New York Times. Retrieved 10 May 2013.

[1] "Guatemala's Rios-Montt found guilty of genocide". BBC News. 11 May 2013.

[2] Myers, Laura (15 May 2013). "View from Chajul: The Rios Montt Genocide Trial". The Globalist. Archived from the original on 13 April 2015. Retrieved 16 May 2013.

[3] See the section "Agudización de la violencia y militarización del Estado (1979-1985)" Archived 2013-05-06 at the Wayback Machine of CEH's report (CEH 1999, ch. 1). In particular, see para. 361, which records of the Guatemalan governments at the time that "...le dio continuidad a la estrategia de tierra arrasada, destruyendo cientos de aldeas, principalmente en el altiplano, y provocando un desplazamiento masivo de la población civil que habitaba las áreas de conflicto."

[4] Malkin, Elisabeth (10 May 2013). "Former Leader of Guatemala Is Guilty of Genocide Against Mayan Group". New York Times. Retrieved 10 May 2013.

[1]

[2]

[3]

[4]