Ilarion Zatvornik
| Ilarion Zatvornik | |
|---|---|
 Mošti i ikona svetoga Ilarija Zatvornika | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 21 oktobar (1 novembar) 1774 |
| Mesto rođenja | Zenkino, Peresslav-Rjzanska provincija, Moskovska gubernija, Ruska imperija, |
| Datum smrti | 5 (17) april 1853- (78 g) |
| Mesto smrti | Troekurovo, Tambovska gubernija, Ruska imperija, |
| Svetovni podaci | |
| Praznik | 4. (17.) novembar |
Ilarion Zatvornik ili Ilarion Troekurovski (rođ. Ilarion Metodijevič Fomin ili Fokin; u monaškom postrigu Ilarije; 21. oktobar [1. novembar] 1774, Zenkino, Moskovska gubernija — 5. [17] april 1853, Troekurovo, Tambovska gubernija) — monah Ruske pravoslavne crkve; poznatiji pod imenom Ilarion, iako je tajno postrižen imenom Ilarije; pustinjak-samotnjak[1].
Biografija[uredi | uredi izvor]
Ilarion Fomin je rođen 1774. godine u selu Zenkin, okrug Ranenburg, u seljačkoj porodici[2].
Još u mladosti isticao se sklonošću ćutanju, molitvi i uzdržanju; Roditeljima se nisu dopale takve sklonosti njihovog sina i oženili su ga 1777. godine, ali je on na dan venčanja pobegao iz roditeljske kuće u Kijev. Potom se vratio u zavičaj i živeo u selu Golovinščini kod sveštenika, naučio da čita i piše i nastanio se oko četiri milje od sela, u takozvanoj Volovskoj jaruzi, u pećini koju je sam iskopao.
Šest godina kasnije bio je proteran iz Volovoj jaruge, i od tada su počela njegova četrdesetogodišnja lutanja po raznim selima i zaseocima; mislio je da se nastani u Skopinskom Dimitrijevom manastiru, u Ranenburškoj Petropavlovskoj isposnici, u Korenskoj isposnici Kurske gubernije, gde je primio tajno monaško postrig sa imenom Ilarije, ali je odasvud bio gonjen, bilo klevetom manastirske bratije, ili mahinacijama njegove žene, pa čak nekoliko puta hapšen. Tek 1824. godine otac Ilarion se mirno nastanio u selu Troekurovo Lebedjanskog okruga Tambovske gubernije i tamo se povučeno povizavao više od 30 godina[3].
Njegov vrlinski i podvižnički život je svuda oko sebe okupljao obožavaoce i sledbenike, uprkos nastojanju da ostane nepoznat; u selu Troekurovo udovice i devojke su činile monaštvo, na čijem je čelu bio otac Ilarion. Sa prikupljenim novcem kupio je zemljište u selu Mogilki i dobio pravo da osnuje Troekurovsku žensku zajednicu, ali nije doživeo njeno puno osnivanje: Ilarionovska ženska zajednica je stvorena 1857. godine[4].
6 godina pre smrti, Ilarion Fokin je izgubio vid; umro 5. aprila 1853[2].
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Ilarión Zatvornik, Troekurovskiй (Tambovskiй): žitie, ikonы, denь pamяti”. azbyka.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2024-06-10.
- ^ a b „Prepodobnый Ilarion Zatvornik, Troekurovskiй (Tambovskiй)”. ortox.ru. Pristupljeno 2024-06-10.
- ^ „Blažennый Illarion Troekurovskiй - Tambovskaя mitropoliя” (na jeziku: ruski). 2021-02-20. Pristupljeno 2024-06-10.
- ^ „ILARION TROEKUROVSKIЙ - Drevo”. drevo-info.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2024-06-10.