Individualna psihologija
Individualna psihologija (od lat. individuum = nedeljiv, nerazdvojiv) je psihološka naučna disciplina koja se bavi izučavanjem individualnih razlika među ljudima u pogledu psihičkih osobina kao što su: opšte i intelektualne sposobnosti, specifične sposobnosti, crte ličnosti itd. Osnovni cilj ove naučne discipline je traganje za objašnjenjima i potencijalnim uzročnicima koji mogu biti u osnovi registrovanih individualnih razlika. Ova grana psihologije u traganju za naučnim objašnjenjima se, pored saznanja iz psihologije, oslanja i na saznanja drugih naučnih disciplina, kao što su: genetika, fiziologija, neuronauke itd. Pored naučnog značaja ispitivanja individualnih razlika, psihičkih osobina i funkcija, shvatanje da postoje individualne razlike među ljudima ima i svoj praktični značaj.[1]
Individualne razlike u pogledu psiholoških osobina ljudi u praksi utvrđuje se putem standardizovanih psiholoških mernih instrumenata (popularno - testova). Na osnovu rezultata koje pojedinac ostvari na nekom od testova (npr. testova inteligencije ili ličnosti) može se statistički utvrditi njegovo mesto u populaciji. Ovakvi podaci sa testova koriste se često u selekciji kandidata za neko radno mesto. Mere psihičkih osobina i funkcija dobijene na osnovu testova su relativne, a ne apsolutne mere, jer se pamet ili osobine ličnosti ne mogu meriti, kao čto se može meriti visina, težina ili nivo šećera u krvi. Ali, i pored toga, ove mere su u dovoljnom stepenu pouzdane i govore nešto o osobama, pre svega govore o njegovom mestu u odnosu na druge ljude u pogledu izraženosti postignuća na testu koji se pretpostavlja da meri pokazatelje nekih psihičkih karakteristika. Psihičke karakteristike se ne mogu meriti direktno, već samo indirektno, na osnovu izraženosti nekih indikatora date osobine, kao što se npr. temperatura meri na osnovu položaja žive na skali termometra.[2]
Tvorac individualne psihologije[uredi | uredi izvor]
Alfred Alder (rođen 1870. godine u Beču, umro 1937. u Aberdenu u Škotskoj) je tvorac individualne psihologije. Za Adlera je svaka ličnost neponovljiva i jedinstvena celina, vođena jednim osnovnim ciljem koji oblikuje njen život, stvarajuči njen osobni „životni stil“. Taj osnovni cilj može biti zdrav ili neurotičan.
Zdrav cilj za Adlera podrazumeva okrenutost ka zajednici, razvijeno osećanje za druge i delatnost u korist zajednice. Neurotična ličnost je, međutim, egocentrično usredsređena na samu sebe, i sledi vlastiti fiktivni, neostvarivi cilj. U osnovi tog cilja je potreba da se postigne savršenstvo i nadmoć u odnosu na druge.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Individual psychology”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-11.
- ^ „Alfred Adler & Adlerian Individual Psychology”. mind-development.eu (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 08. 05. 2020. g. Pristupljeno 2020-05-11.
- ^ Adler, Alfred, 1870-1937. The practice and theory of individual psychology. London. ISBN 978-1-136-33009-4. OCLC 862745962.
