Intervali na žicama

Gitara se sastoji od obično šest žica. Počevši od šeste žice, njihovi nazivi su [e - h - g - d- a - e], koje zvuče oktavu niže. Zvuk se postiže okidanjem žica prstima ili trzalicom (plektronom, plektrumom). Najčešći sistem kvartno-tercnog štimovanja (italijanski štim) koristi za tri dublje - basove žice tonove: veliko E i A i malo d, a za tri tanje, melodijske strune: malo g i h i e. Muzička notna literatura za gitaru zapisana je za oktavu više nego što stvarno zvuči.

Intervali među žicama

Oblik akorda E-dura na gitari.

Postoji tonski razmak između dve žice koji se naziva interval. Od šeste do prve žice, razmaci između žica su sledeći:

• Između žice E i A postoji čista kvarta (eng. Perfect 4th). Razlika između te dve žice predstavlja pet polustepena ili dva i po cela stepena.
• Između svih ostalih žica je isti interval, kao i kod E i A, sem između žica G i B.
• Između žica G i B se nalazi velika terca (eng. Major 3rd) kod koje je razmak između tonova četiri polustepena, ili cela dva stepena.

Oblik akorda A-dura na gitari.

Dakle, svaka žica je tonski razmaknuta za čistu kvartu, sem žica G i B, koje su razmaknute za veliku tercu. Kada bi između svake žice bio razmak čiste kvarte, jedan isti akord (na primer, E-dur), sa istim oblikom, bi na žicama niže takođe bio durski akord. Ukoliko bi se na primer akord E-dur premestio na žice ispod, to bi bio A-dur, ili na žice još niže, D-dur. To bi uspelo kada bi gitara bila naštimovana tako da razmak između svake žice bude čista kvarta, ali pošto postoji izuzetak, to ne funkcioniše tako.

Da bi E-dur na žicama niže postao A-dur, nota koja se nalazi na žici B se mora pomeriti za pola stepena više. Isti slučaj bi bio i sa D-durom, nota koja se nalazi na B žici se mora pomeriti za pola stepena više, da bi se stvorio akord D-dur.

Melodijski i harmonski intervali

Skala sadržana od melodijskih intervala.

Melodijski intervali predstavljaju sviranje jedne note za drugom. Svi intervali u lestvici su melodijski, jer se sviraju pojedinačno i kontinuirano. Neki od njih sviraju se na istoj žici, dok se drugi sviraju na različitim žicama. Važno je samo da se dve note intervala sviraju odvojeno. Svakog puta kada se koristi jedna po jedna nota na gitari, koriste se melodijski intervali.

Melodijski (gore) i harmonski (dole) intervali.

Harmonski intervali predstavljaju sviranje dve note istovremeno. Harmonski intervali se često koriste kada se sviraju kvintakordi (eng. power chords). Jedina razlika između ovih intervala je to što se melodijski intervali sviraju jedan po jedan, a harmonski intervali više nota istovremeno.

Razlog zbog kojeg je važno znati razliku između melodijskih i harmonskih intervala je taj što se koriste na različite načine. Najjednostavnije je razmišljati o melodijskim intervalima kako grade skale, a o harmonskim intervalima kako grade akorde. Kada se svira solo na gitari, koristi se mnogo melodijskih intervala, a kada se svira progresija nekih akorda, koristi se puno harmonskih intervala.

Oblici intervala

Intervali grade sve na gitari, od skala do akorda. Prva nota koja se svira u, na primer, akordu, je korenska nota (eng. root note). Predstavlja termin za početni interval. Korenska nota za C-dur bi bila C nota.

Čista prima

Dijagram koji prikazuje pozicije čiste prime F note na gitari (pojednostavljeno).

Čista prima (unison note) jeste isti ton dve različite note. Tehnički je interval, ali rastojanje između nota je nula. Na primer, nota F se nalazi na prvom pragu E žice. Šest polustepena, ili tri cela stepena na noti niže je ista nota F, koja proizvodi isti ton.

Moguće je pronaći čiste prime na mnogo mesta na gitari, konkretno za F notu, čiste prime se nalaze na slici koja prikazuje dijagram.

Mala sekunda

Prvi "stvarni" interval naziva se mala sekunda (eng. Minor 2nd). Mala sekunda se često sreće u skraćenom zapisu zapisuje kao m2. Mala sekunda je udaljena od korenske note za jedan prag, odnosno za pola stepena na istoj žici. Ukoliko se svira na različitim žicama, intervali izgledaju drugačije. Na primer, kada bi korenska nota bila nota A na E žici, mala sekunda bi bila nota A#B♭, na A žici. Oblik za malu sekundu je isti na svim žicama, sem između žica B i G, gde se donji interval pomera za pola stepena više. Melodijski interval zvuči u redu, ali harmonijski interval zvuči neprijatno. Ovaj neugodan i ne baš ispravan zvuk naziva se disonanca.

Velika sekunda

Jedan prag više, za pola stepena, odnosno za ceo stepen više od korenske note nalazi se velika sekunda (eng. Major 2nd, ili skraćeno M2). Na istoj žici, velika sekunda predstavlja interval od jednog celog stepena. Na različitim žicama, intervali su drugačiji. Naime, ako bi korenska nota bila A nota na E žici, onda bi njena velika sekunda na A žici bila nota B. Isti je oblik za sve žice, sem za žice B i G, gde se donji interval pomera za pola stepena više.

Mala terca

Pozicije male terce od A note na E žici.

Jedan prag više, za pola stepena, odnosno za jedan i po celi stepen od korenske note se nalazi mala terca (eng. Minor 3rd, skraćeno m3). Za razliku od prethodna dva, ovaj harmonijski interval zvuči mnogo bolje, što se naziva konsonanca. Ovo je izraz za stabilniju zvučnu notu. Mala terca je zaista važan interval koji molskim akordima i skalama daje njihov mračni i tužni zvuk. Na istoj žici, mala terca je udaljena za jedan i po stepen od korenske note. Na različitim žicama ima drugačiji oblik. Naime, ukoliko bi korenska nota bila nota A na E žici, onda bi njena mala terca bila nota C na A žici. Takav oblik se nastavlja sve do G i B žice, gde se donji interval pomera za pola stepena više, a zatim se vraća u normalan oblik.

Velika terca

Velika terca (eng. Major 3rd, skraćeno M3) jeste terca kod koje je razmak između tonova četiri polustepena, ili dva cela stepena. Pravilo koje važi i za prethodne intervale, važi i za veliku tercu. Oblik intervala je isti, sem između G i B žice, gde se donji interval pomera za stepen više. Velika terca je jako važan interval u muzici, jer daje akordima i skalama srećan ton.

Čista kvarta

Oblik intervala čiste kvarte na različitim žicama.

Jedan polustepen više od velike terce je čista kvarta. Čista kvarta (eng. Perfect 4th, skraćeno P4) je kvarta kod koje je razmak između tonova pet polustepena. Oblik intervala je isti, sem između G i B žice, gde se donji interval pomera za stepen više. U prošlosti (srednjovekovno doba), čista kvarta se smatrala „savršenom“, pa otuda i naziv.

Umanjena kvinta

Umanjena kvinta (eng. Augmented 4th ili Diminished 5th, skraćeno A4 ili d5) kod koje je razmak između tonova šest polustepena. Po zvučnosti je ekvivalentna prekomernoj kvarti. Ova dva intervala su ista. Oblik intervala je isti, sem između G i B žice, gde se donji interval pomera za stepen više. Ovo je pomalo čudan interval u muzici i disonantan je. Postoji još jedno ime za ovaj interval koje se koristi, a to je triton.

Čista kvinta

Čista kvinta (eng. Perfect 5th, skraćeno P5) kod koje je razmak između tonova sedam polustepena. Nalazi se jedan polustepen iznad umanjene kvinte. Interval P5 je neverovatno važan u muzici i koristi se često, pogotovo u grandž muzici i rok muzici, kao kvintakord.

Mala seksta

Oblik intervala male sekste na različitim žicama.

Jedan polustepen više od čiste kvinte, nalazi se mala seksta (eng. Minor 6th, skraćeno m6). Mala seksta je konsonantan interval i koristi se u tužnoj muzici. Mala seksta na različitim žicama predstavlja i jednu žicu razmaka. Oblik intervala je isti, sem između D i B žice, kao i između G i E žice. Od male sekste počinje da se koristi ovaj obrazac.

Velika seksta

Jedan polustepen više od male sekste, se nalazi velika seksta (eng. Major 6th, skraćeno M6). Velika seksta, kao i mala seksta, na različitim žicama predstavlja i jednu žicu razmaka. Oblik intervala je isti, sem između D i B žice, kao i između G i E žice.

Mala septima

Jedan polustepen više od velike sekste, se nalazi mala septima (eng. Minor 7th, skraćeno m7). Mala septima, kao i velika i mala seksta, na različitim žicama predstavlja i jednu žicu razmaka. Oblik intervala je isti, sem između D i B žice, kao i između G i E žice. M7 je disonantan interval, ali se obično smatra da ima „meku“ disonancu.

Velika septima

Jedan polustepen više od male septime, se nalazi velika septima (eng. Major 7th, skraćeno M7). I ona, kao i prethodnih nekoliko oblika, na različitim žicama predstavlja i jednu žicu razmaka. Oblik intervala je isti, sem između D i B žice, kao i između G i E žice. M7 je disonantni interval. Kada se reprodukuje kao harmonični interval, može se primetiti neobičan, klimavi zvuk - sličan onome kod intervala m2. Razlog ovome jeste što je interval M7 toliko blizu oktave da se čuje jedan čudan sukob tona.

Čista oktava

Oktava (eng. Octave, skraćeno P8) kod koje je razmak između tonova dvanaest polustepena. Jedan polustepen više od velike septime, i 12 polustepena od početne note. Na različitim žicama predstavlja i jednu žicu razmaka. Oktava je neverovatno važna u muzici i na gitari. Ukoliko se svira akord od tri žice, treća nota predstavlja oktavu. Oktava je „savršeni konstonant“ zbog čega je označena kao P8. Jedini savršeni konsonant je čista kvinta, ili P5.

Oblici intervala na razlitičitim žicama

• 
  Dijagram koji prikazuje pozicije čiste prime F note na gitari (pojednostavljeno).
• 
  Oblik intervala male sekunde na različitim žicama.
• 
  Oblik intervala velike sekunde na različitim žicama.
• 
  Oblik intervala male terce na različitim žicama.
• 
  Oblik intervala velike terce na različitim žicama.
• 
  Oblik intervala čiste kvarte na različitim žicama.
• 
  Oblik intervala umanjene kvinte na različitim žicama.
• 
  Oblik intervala čiste kvinte na različitim žicama.
• 
  Oblik intervala male sekste na različitim žicama.
• 
  Oblik intervala velike sekste na različitim žicama.
• 
  Oblik intervala male septime na različitim žicama.
• 
  Oblik intervala velike septime na različitim žicama.
• 
  Oblik intervala oktave na različitim žicama.

Spoljašnje veze

• Muzička teorija za gitaru, oblici intervala među žicama