Interventna radiologija

Interventna radiologija je skup dijagnostičkih i terapijskih procedura u toku kojih pri izvođenju radiolog utiče na morfološko i/ili funkcionalno stanje lečenog organa ili čitavog organizma. Metoda se karakteriše minimalno invanzivnim tretmanom (manjim bolom nego kod otvorenih operacija), brzim vremenom oporavka, manjim rizikom, manjim troškovima lečenja. Može se upotrebiti skoro u svakoj specijalističkoj oblasti.

Osnovni principi

Izvođenje, se odvija pod kontrolom radioloških metoda (radioskopija, ultrazvuk, kompjuterizovana tomografija). U tom smislu jedan od glavnih preduslova za uspešno izvođenja metoda interventne radiologije je dobro poznavanje radioloških tehnika vizuelizacije.

Svrha interventne radiološke metode ja da se zadati dijagnostički ili terapijski cilj postigne primenom što je moguće manje invazivne tehnike uz smanjenje rizika po bolesnika i ubrzavanje njegovog povratka u svakodnevne načine života.

Dok su pojedine tehnike relativno jednostavne (npr, biopsija jetre vođena ultrazvukom), druge mogu biti komplikovane (npr. perkutana transluminalna angioplastika, emboloterapija krvarenja i dr) i zahtevaju izvanredno dijagnostičko iskustvo, kao i poznavanje brojnih manipulativnih tehnika.

Svim navedenim zahtevima najbolje odgovara iskusan i obrazovan radiolog, koji treba da u svom radu tesno sarađuje sa kolegama drugih radiološkim supspecijalnosti, ali i sa lekarima drugih oblasti medicine.

Načini izvođenja

Prema načinu rada može biti nevaskularna i vaskularna.

Nevaskularna interventna radiologija

Ciljane biopsije

Perkutane punkcije, drenaža i sklerozacija

Dilatacije i implantacija endoproteza

Dekompresije i ekstrakcije

Vaskularna interventna radiologija

Dilatacija krvnih sudova - PTA, PTCA

Implantacija vaskularnih endoproteza

Transkateterska terapijska embolizacija

Infuziona terapija

Ekstrakcija vaskularnih stranih tela