Кантервилски дух

Kantervilski duh
Nastanak i sadržaj
Orig. naslov	The Canterville Ghost
Autor	Oskar Vajld
Zemlja	Ujedinjeno Kraljevstvo
Jezik	engleski
Žanr / vrsta dela	horor fantastika komedija
Izdavanje
Datum	1887.

„Kantervilski duh” (engl. The Canterville Ghost) je humoristička pripovetka irskog pisca Oskara Vajlda. Ovo je bila Vajldova prva objavljena priča, a prvi put se pojavila u dva nastavka u časopisu The Court and Society Review, 23. februara i 2. marta 1887. godine. Priča govori o američkoj porodici koja se preselila u zamak koji proganja duh engleskog plemića, koji je ubio svoju ženu, a zatim su ga braća njegove žene zazidali, nakon čega je umro od gladi.

Radnja

Američki ambasador na Sudu Svetog Džejmsa, Hiram B. Otis i njegova porodica useljavaju se u Kantervilski zamak, uprkos upozorenjima lorda Kantervila da je uklet. Gospodin Otis kaže da će uzeti nameštaj kao i duha na procenu.

Porodica Otis uključuje gospodina i gospođu Otis, njihovog najstarijeg sina Vašingtona, njihovu ćerku Virdžiniju i blizance. U početku niko od članova porodice ne veruje u duhove, ali ubrzo nakon što se usele, niko od njih ne može poreći prisustvo ser Sajmona de Kantervila. Gospođa Otis primećuje misterioznu mrlju od krvi na podu i želi da se ona očisti, dok joj gospođa Amni, njihova domaćica, govori da je mrlja od krvi dokaz duha i da se ne može ukloniti. Vašington predlaže da će se mrlja ukloniti pomoću Pinkertonovog šampionskog uklanjivača mrlja i Paragon deterdženta. Kada se duh prvi put pojavi, gospodin Otis odmah ustaje iz kreveta i pragmatično nudi duhu bočicu maziva da podmaže svoje lance. Besno, duh baca bočicu i beži u hodnik.

Blizanci bacaju jastuke na njega i duh beži. Porodica svedoči ponovnim pojavljivanjima mrlje od krvi na podu pored kamina, koje se uklanjaju svaki put kada se pojave u raznim bojama. Uprkos naporima duha i najstrašnijim maskama, porodica odbija da se uplaši, ostavljajući ser Sajmona da se oseća sve bespomoćnijim i poniženijim. Duh postaje žrtva žica, praćki, klizavog poda i padajućih kofa vode. Nestašni blizanci nameštaju sopstvenog „duha”, što ga plaši. Ser Sajmon vidi da se Virdžinija, lepa i mudra petnaestogodišnja ćerka, razlikuje od ostatka porodice. On joj kaže da nije spavao tri stotine godina i da očajnički želi da se odmori. Duh joj priča tragičnu priču o svojoj ženi, ledi Eleonor de Kantervil. Virdžinija ga sluša i nauči važnu lekciju, kao i pravo značenje zagonetke. Ser Sajmon kaže da ona mora da plače za njim, jer on nema suza; ona mora da se moli za njega, jer on nema veru, a onda mora da ga prati do anđela smrti i moli za njegovu smrt. Ona plače za njim i moli se za njega i nestaje sa ser Sajmonom kroz zidne obloge i prati ga u baštu smrti i oprašta se od duha. Priča se završava tako što se Virdžinija udaje za vojvodu od Češira nakon što oboje postanu punoletni. Ser Sajmon joj je, kaže ona svom mužu nekoliko godina kasnije, pomogao da shvati šta je život, šta smrt označava i zašto je ljubav jača od oboje.

Adaptacije

Pripovetka je postala predmet brojnih scenskih, filmskih i televizijskih adaptacija. Godine 1962. je emitirana istoimena TV-drama u produkciji RTV Beograd, a 1979. je hrvatski kompozitor Boris Papandopulo napisao istoimenu operu.

Spoljašnje veze

• The Canterville Ghost public domain audiobook at LibriVox
• The Canterville Ghost na projektu Gutenberg