Kauzalni ugovori

Kauzalan ugovor je takav ugovor kod koga je vidno označen njegov cilj (kauza), tako da se tačno zna zbog čega se stranke obavezuju.

Treba odmah naglasiti da svaki ugovor mora da ima kauzu jer bez toga ugovor ne može da nastane. Podela na kauzalne i apstraktne ugovore je u zavisnosti od toga da li se kauza vidi ili ne.

U prvobitnom rimskom pravu svi ugovori su bili strogo formalni i apstraktni. S razvojem načela konsensualnosti zaključenja ugovora, putem pretorske aktivnosti nastaju i razvijaju se izvesna pravna sredstva kojima se pokušava zaštititi cilj koji su stranke imale na umu prilikom zaključenja ugovora (npr. exceptio doli – kojim je mogla da otkloni dejstvo svoje formalno zasnovane obaveze u slučaju nepoštenog postupanja druge strane, najčešće ako ta strana traži izvršenje obaveze a da sama svoju obavezu nije izvršila).

ZOO predviđa da svaka ugovorna obaveza mora imati dopušten osnov (kauzu). Osnov je nedopušten ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku, i dobrim običajima. Ukoliko osnov ne postoji ili je nedopušten takav ugovor pogođen je sankcijom ništavosti. Pri tome zakon je postavio pravilo da obaveza ima osnov iako nije izražen.

Literatura

1. Jakov Radišić: Obligaciono pravo, Beograd 2004.
2. Slobodan Perović: Obligaciono pravo, Beograd 1982.