Kvint Servilije Cepion
Kvint Servilije Cepion Stariji bio je rimski vojskovođa i političar, učesnik bitke kod Arauzija.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Za vreme Kimbrijskog rata godine 106. p. n. e. je izabran za konzula te poslat u Galiju gde se sledeće godine zadržao kao prokonzul. Tamo je opljačkao galske hramove u gradu Tolosa (savremeni Tuluz) uzevši ogromne količine zlata i srebra. Međutim, samo je srebro stiglo u rimsku riznicu; zlato su na putu opljačkali nepoznati napadači, za šta se u Rimu godinama posle optuživao sam Cepion.
Taj događaj zbio se dok je Cepion marširao prema Arauziju, gde se trebalo da se spoji s vojskom konzula Gneja Malija Maksima kako bi zajedno napali Kimbre i Tevtonce. Cepion je Malija smatrao političkim suparnikom, a kada je čuo da Malije pregovara s Kimbrima i Tevtoncima o tome da mirno napuste Galiju, odlučio ih je napasti na svoju ruku. Rezultat je bio, po broju žrtava, najgori poraz u rimskoj istoriji. Sam Cepion je preživio, ali je pri povratku u Rim, od strane tribuna Gaja Norbana optužen za gubitak vojske. Cepion je na suđenju proglašen krivim i te osuđen na najstrožu kaznu: gubitak državljanstva, zabranu primanja "vode i vatre" (tj. hrane i skloništa) na 800 milja od Rima, globu od 15.000 talanata i zabranu komunikacije sa rodbinom i prijateljima dok ne napusti rimsku teritoriju. Cepion nikada nije uspeo platiti globu, ali je došao u Smirnu u Maloj Aziji gde je proveo ostatak života.
Cepionov sin Kvint Servilije Cepion Mlađi je i sam bio konzul. Njegova unuka je bila Servilija Cepionis, a praunuk Marko Junije Brut.
Izvori[uredi | uredi izvor]
| Konzul Rimske republike zajedno sa Gaj Atilije Seran 106. p. n. e. |