Kvint Fulvije Flak

Kvint Fulvije Flak (lat. Quintus Fulvius Flaccus, do oko 205. p. n. e.) je bio rimski političar, vojskovođa i četiri puta rimski konzul i jednom cenzor. Istakao se kao vojskovođa za vreme Drugoga punskoga rata. Zaslužan je za osvajanje Kapue 211. p. n. e. nakon duge opsade.

Prva dva konzulata

Sin je konzula Marka Fulvija Flaka. Kvint Fulvije je po prvi put bio izabran za konzula 237. p. n. e. zajedno sa Lucijem Kornelijem Lentulom. Zajedno su se borili protiv Ligura u severnoj Italiji i zbog pobede nad Ligurima zaslužili su trijumf. Po drugi put je za konzula izabran tokom 224. p. n. e. zajedno sa Titom Manlijem Torkvatom. Rimljani su odlučujućom pobedom nad Galima tokom 225. p. n. e. u bici kod Telamona započeli period pokoravanja Cisalpinske Galije, tj Padske nizije. Rimski cilj je bio da se isteraju Gali iz Padske nizije. Kvint Fulvije Flak i Tit Manlije su sa velikom vojskom pokorili Boje.

Urbani pretor

Izabran je tokom 215. p. n. e. za urbanoga pretora. Senat mu je dodelio zapovedništvo nad flotom od 25 brodova sa zadatkom da brani obalu u blizini Rima. U to vreme došlo je do pobune na Sardiniji, a pretor Sardinije Kvint Mucije Scevola je bio bolestan. Kvint Fulvije je dobio zadatak od Senata da regrutuje 5.000 pešaka i 400 konjanika i da ih pošalje na Sardiniju. Umesto Kvinta Mucija Flak je odabrao Tita Manlija Torkvata kao komandanta vojske na Sardiniji, a Tit je uspešno ugušio Hampsikorinu pobunu na Sardiniji i pobedio Hazdrubala Ćelavoga u bici kod Kornusa.

Tokom 214. p. n. e. Kvint Fulvije je ponovo izabran za urbanoga pretora i po odluci Senata trebalo je da komanduje u odsustvu konzula. Tokom 213. p. n. e. bio je komandant konjice za vreme diktatora Gaja Klaudija Centona.

Zauzimanje Hanonovoga logora kraj Beneventa

Po treći put izabran je za konzula 212. p. n. e. zajedno sa Apijem Klaudijem Pulherom. Dobio je komandu u Kampaniji, pa je sa vojskom najprije krenuo do Beneventa. Kraj Beneventa je Hanon Stariji oformio logor na dosta nepristupačnom mestu i tu je skladištio žito, koje je onda odatle prevoženo dalje do Kapue. Veoma važno je bilo snabdevati veliki grad Kapuu, značajnoga kartaginjanskoga saveznika, koji se nalazio pod rimskom opsadom. Zbog velikoga broja seljaka i kola Hanonov logor je bio u neredu, pa je to Kvint Fulvije iskoristio i iznenada je noću napao Hanonov logor. Ipak pošto nije uspeo da zauzme nepristupačan logor predložio je da se povuku i da ponovo napadnu sledećega dana. Međutim vojska je bila ogorčena takvim naređenjem i bili su spremni da nastave napad, pa je konzul Kvint Fulvije Flak odustao od naređenja. Hrabrošću vojske zauzeo je veliki neprijateljski logor. Tom prilikom poginulo je 10.000 Kartaginjana, a 7.000 ih je zarobljeno. Zarobili su veliku količinu žita, mnogo tovarnih životinja i kola. Bilo je tu i mnogo plena, koji je Hanon sakupio pljačkanjem okolnih teritorija. Nakon rušenja neprijateljskoga logora vratio se u Benevent, gde je stigao drugi konzul Apije Klaudije Pulher. Oba konzula su plen delom prodali, a delom raspodelili. Hanon Stariji se nije nalazio u logoru za vreme njegovoga pada, a nakon pada povukao se u Brutij. Hanonov poraz je bio težak udarac za Kapuu, koja je ostala pod rimskom opsadom bez snabdevanja.

Bitka kod Kapue

Oba rimska konzula nakon pobede zaputila su se 212. p. n. e. sa svojim vojskama prema Kapui. Nakon poraza kraj Beneventa Kapua je molila Hanibala da pošalje pomoć, a on je poslao 2.000 numiđanskoh konjanika. Konzuli su naredili Tiberiju Semproniju Grahu da dođe iz Lukanije i da štiti Benevent. Grah je ubijen u jednoj zasedi u Lukaniji. Dva konzula pustošila su teritoriju Kapue, a onda su u jednom Magonovom ispadu izgubili 1.500 vojnika. Rimljani su čekali pojačanje, pa da počnu sa opštim napadom, ali pojačanje je stiglo protivničkoj strani. Hanibal je došao u Kampaniju i nakon tri dana izazvao je rimsku vojsku na bitku. Čim je započela bitka rimska vojska je bila u problemima zbog numiđanske konjice, koja je nadjačala rimsku konjicu. Dolazak nepoznate konjice sa juga, za koju se kasnije pokazalo da je rimska, dovelo je do povlačenja obe vojske.

Nastavak opsade Kapue

Pošto nisu ništa postigli u bici kraj Kapue, oba konzula su odlučila da razdvoje vojsku i da se povulu iz Kampanije. Cilj im je prema Titu Liviju bio da se Hanibal odvuče od Kapue. Kvint Fulvije Flak je otišao u okolinu Kume, a Pulher u Lukaniju. Hanibal je krenuo za Apijem Klaudijem Pulherom, ali on je uspeo da umakne. Hanibal je nešto kasnije zbrisao veliku rimsku vojsku u bici kraj Silarusa. Od 16.000 vojnika preživelo je samo 1.000. Pošto je Hanibal nakon pobede krenuo u Apuliju, sa ciljem da napadne Brundisium, oba rimska konzula su odlučili da se vrate do Kapue i da je ponovo opsedaju.

Kao prokonzul kraj Kapue

Tokom 211. p. n. e. za konzule su izabrani Gnej Fulvije Centumal i Publije Sulpicije Galba, a Kvint Fulvije Flak je zadržao imperijum kao prokonzul. Zajedno sa Apijem Klaudijem Pulherom zadržao je komandu i zadatak da nastavi opsadu Kapue dok god je ne zauzmu. Oni su sproveli temeljitu opsadu Kapue, pa se u gradu počela osećati glad. Kada je Hanibal ponovo došao da pomogne Kapui rimska vojska se našla u problemima. Kvint Fulvije Flak je jedva uspeo da spreči Hanibala da sa vojskom osvoji rimski logor. Iako su Kartaginjani bili jači u konjici imali su problema u snabdevanju konja. Osim toga rimska vojska je izbegavala otvorenu bitku, a Hanibal sa konjicom nije mogao da osvoji rimski logor, pa se zbog toga opsada Kape nastavila.

Hanibal napada Rim da digne opsadu Kapue

Hanibal je onda odlučio da krene na Rim, ne bi li tako naterao Rimljane da dignu opsadu Kapue. Hanibal je podigao logor na oko 7 kilometara od Rima, što je izazvalo paniku u Rimu. Kada je Kvint Fulvije Flak saznao da je Hanibal krenuo prema Rimu deo vojske je ostavio da nastavi sa opsadom, a on je sa 15.000 pešaka i 1.000 konjanika krenuo prema Rimu. Kada je Senat saznao da dolazi prokonzul Flak dobio je od Senata konzularnu moć. Prema Polibiju u Rimu se tada slučajno našlo dovoljno vojske, pa Hanibal nije mogao da krene da zauzme grad. Prema Liviju Kvint Fulvije je stigao u Rim pre Hanibala. Pošto je Rim imao dovoljno vojske Hanibal je znao da ne može da ga zaume, pa je krenuo da se povlači na jug.

Okrutni Flakovi postupci prilikom predaje Kapue

Kvint Fulvije Flak se vratio do Kapue i nastavio je sa opsadom. Kapua se našla u bezizlaznom položaju i u grada je zavladala velika glad. Pred konačnu predaju grada 27 senatora Kapue je samo sebi otrovom prekratilo život. Nakon predaje Kapue Apije Klaudije Pulher se nije slagao sa Flakom po pitanju postupka prema kapuanskim senatorima, pa je otišao po instrukcije u Rim ostavljajući Flaka da sam komanduje. Kvint Fulvije Flak je iskoristio priliku i pogubio je sve preživele senatore Kapue, ne čekajući odluku Rima. Stanovništvo Kapue je prodano u roblje. Flak je i tokom 210. p. n. e. bio prokonzul u Kapui, ali samo sa jednom legijom.

Četvrti put konzul

Po četvrti put je izabran za konzula 209. p. n. e. zajedno sa Fabijem Maksimom. Dobio je komandu u Brutijumu i Lukaniji, gde je uspešno pokorio nekoliko gradova. Tokom 208. p. n. e. bio je prokonzul u Kapui, a tokom 207. p. n. e. komandovao je dvema legijama u Brutijumu.

Vidi još

• Drugi punski rat
• Bitka kod Kornusa

Izvori

• Polibije,Istorije
• Tit Livije
• Kasije Dion